Рођен у Адријанопољу граду Пафлагонијском и од малена предан Богу на службу Као ђакон служаше у цркви при епископу Теодору у томе граду. Но жељан усамљеничког живота, молитве и богомислија, Алимпије се удаљи на неко јелинско гробље ван града, од кога људи бегаху као од страшилишта због честих демонских привиђења. Ту он пободе крст, и сазида храм у част св. Ефимије, која му се беше јавила на сну. Покрај храма подиже столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних 53 године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати. Нарочито од демона претрпе овај светитељ безбројне беде. Не само да га демони разним привиђењима устрашаваху него га и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу кроз дуго време. Но Алимпије мужествени ограђиваше себе од демонске силе крсним знамењем и именом Исусовим. Најзад га побеђени демони оставише и побегоше а људи почеше поштовати и долазити му ради молитве, утехе, поуке и исцелења. Около његовог столпа подигоше се два манастира, с једне стране мушки а с друге женски. У женском манастиру живљаху и матер његова и сестра. Св. Алимпије руковођаше монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и сијаше свима као сунце са небеса указујући пут ка спасењу. Толику благодат имаше овај угодник Божји, да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до небеса стуб од те светлости. Беше Алимпије диван и моћан чудотворац како за живота тако и по смрти. Преживевши 100 година упокоји се 640. год. у време цара Ираклија. Од његових св. моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру у Св. Гори.
Тропар (глас 1):
Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праоцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алимпије оче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Преподобни Јаков Отшелник
Из Сирије. Ученик св. Марона (14. фебр.) и савремених св. Симеона Столпника. Подвизавао се под отвореним небом; хранио се наквашеним сочивом. Чинио чудеса велика; чак и мртве васкрсавао именом Христовим. Цар Лав питао њега за мишљење о Халкидонском Сабору. Упокојио се мирно 457. год.
Преподобни Стилијан
Пафлагонац; земљак и савременик св. Алимпија. Имао превелику љубав према Господу Исусу, и због те љубави предавао се великим подвизима. Свега се одрекао, само да би имао неподељену љубав према Господу своме. Пред смрт ангели се јаве да му узму душу, и лице му засија као сунце. Чудотворац велики пре и после смрти. Помаже нарочито болесној деци и бездетним родитељима.
Преподобни Никон „Покајаније”
Родом из Јерменије. Побуђен речима Господњим: свак ко остави оца или мајку, примиће стоструко и наследиће живот вјечни, Никон остави заиста све ради Христа и оде у неки манастир, где се замонаши. Када се усаврши у свима добродетељима, он напусти манастир и пође да проповеда људима Јеванђеље. Непрестано је викао: Покајте се! због чега и би прозван „Покајаније”. Као проповедник он обиђе сву Анатолију и Пелопонез. Сотвори чудеса молитвом у име Христово и мирно пређе ка Господу свом љубљеном. Скончао у Спарти 998. год.
Свети Инокентије Иркутски, чудотворац
Скончао 1731. год. Чудотворне мошти откривене му 1804. год.
Одвезан од ствари, одвезан од света.
Од житејских брига и од страсног гњета
Сав предан молитви и богомислију —
То донесе славу светом Алимпију.
На столп висок, висок, он себе уздиже,
Тек даље од земље, – Богу ближе, ближе!
Сав предан молитви и богомислију —
То донесе славу светом Алимпију.
Нек громови грме, погодити неће.
Громовима Господ управља и креће.
Сав предан молитви и богомислију —
То донесе славу светом Алимпију…
Молитвом просија као сунце јасно
И име му оста кроз векове гласно.
Мисао о Богу створи бесмртника,
Алимпија дивног, Божјег угодника.
На небу се сада столп велики сија,
То је светла душа светог Алимпија.
И сада молитви сав је предан за нас
Алимпије, столпник – и јуче и данас.
Од њега се и сад зли духови крију.
А ми радујемо – светом Алимпију.
РАСУЂИВАЊЕ
Многи учени незнабошци су пришли цркви Христовој и крстили се само за то што црква Христова проповеда живот бесмртни као један доказани факт а не као неку слутњу разума људског. Свети Климент Римски изучио је био сву философију грчку и душа његова остала је незасићена и празна. Као младић од 24 године он је свом душом пожелео да дозна има ли још неког живота осим овога и бољег од овога? Философија му је давала само мишљења разних људи но никаквог стварног доказа. Он је туговао за својим изгубљеним родитељима и браћом, и непрестано се мучио питањем, да ли ће се он с њима видети у неком другом животу. Свевидећи Бог упути кораке његове тако, да се он срете с неким човеком, који му рече о хришћанима и о њиховој вери у загробни живот. То побуди младога Климента, да се одмах крене из Рима у Јудеју, да би тамо, у самој колевци хришћанске вере, дошао до поузданог сазнања односно загробног живота. Када је чуо проповед апостола Петра, сву засновану на Христу васкрсломе из мртвих, Климент презре сва нагађања философска, и срдачно усвоји веру Христову, крсти се и предаде сав на службу цркви Божјој. Тако онда, тако и данас: ко има јаку веру у Христа васкрслог, и јасно сазнање о загробном животу и суду, тај се лако решава на плаћање цене за улазак у тај живот, т.ј. на испуњење свих заповести Божјих.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно стварање света, и то:
1. како створи Господ Бог човека, и жену од човека;
2. како Адам и Ева беху наги, и не беше их срамота, јер не знађаху још за грех.
БЕСЕДА
о циљу разделења дарова, служби и звања
Да би се свети усавршили, на дјело
службе, на сазидање тијела Христова (Еф. 4, 12).
Зато је Дух Свети разделио дарове, и учинио једне апостолима, друге пророцима, друге опет благовесницима, и пастирима и учитељима, – да би се свети, тј. верни хришћани, усавршили. Као што су у једноме дому части и службе подељене, те је једна част и служба родитеља, друга част и служба одраслих синова и кћери, трећа част и служба неодрасле деце и слугу, но све укупно служи на корист једно другоме, тако и у дому Божјем, у цркви светој: са сваком чашћу везана је и одговарајућа служба, а службе свих корисне су свима. Тако се поступно и мудро зида тијело Христово, црква Божја света. Сваки верни, помогнут од других, расте и развија се као члан тога тела, у светости и чистоти, и у одговарајућој мери и сразмери према целом великом телу. А цело тело, од почетка до краја времена, нарочито пак од ваплоћења Бога Слова на земљи па до Суда Страшнога, јесте црква Божја света. Тело – достојно бесмртности, грађевина – достојна Бога. Око људско не може је сву прегледати, нити ум људски схватити. Грађевина од изабрана материјала, од цигаља живих, од очију и срдаца. Без грубости и грдоба; без трулежи и нестројности. Све на свом месту, све прекрасно, у целини и у деловима. Ево, браћо, мете нашег путовања! Ево смисла нашег горења у пећи страдања! Ево живота нашег, бољег од свих планова наших и лепшег од свих жеља наших.
О Господе Исусе, човекољубиви Господе наш, не одбаци нас као лошу грађу, но углачај нас и узидај нас у тело Твоје бесмртно. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Извор: Православни календар
________________
Prepodobni Alimpije Stolpnik
Rođen u Adrijanopolju gradu Paflagonijskom i od malena predan Bogu na službu Кao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu. Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede. Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja. Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Кotlomuškom manastiru u Sv. Gori.
Tropar (glas 1):
Terpjenija stolp bil jesi, revnovavij praocem prepodobne, Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih, i bezplotnih žiteljstvu sij v tjelesi, Alimpije oče naš, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.
Prepodobni Jakov Otšelnik
Iz Sirije. Učenik sv. Marona (14. febr.) i savremenih sv. Simeona Stolpnika. Podvizavao se pod otvorenim nebom; hranio se nakvašenim sočivom. Činio čudesa velika; čak i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Car Lav pitao njega za mišljenje o Halkidonskom Saboru. Upokojio se mirno 457. god.
Prepodobni Stilijan
Paflagonac; zemljak i savremenik sv. Alimpija. Imao preveliku ljubav prema Gospodu Isusu, i zbog te ljubavi predavao se velikim podvizima. Svega se odrekao, samo da bi imao nepodeljenu ljubav prema Gospodu svome. Pred smrt angeli se jave da mu uzmu dušu, i lice mu zasija kao sunce. Čudotvorac veliki pre i posle smrti. Pomaže naročito bolesnoj deci i bezdetnim roditeljima.
Prepodobni Nikon „Pokajanije”
Rodom iz Jermenije. Pobuđen rečima Gospodnjim: svak ko ostavi oca ili majku, primiće stostruko i naslediće život vječni, Nikon ostavi zaista sve radi Hrista i ode u neki manastir, gde se zamonaši. Кada se usavrši u svima dobrodeteljima, on napusti manastir i pođe da propoveda ljudima Jevanđelje. Neprestano je vikao: Pokajte se! zbog čega i bi prozvan „Pokajanije”. Кao propovednik on obiđe svu Anatoliju i Peloponez. Sotvori čudesa molitvom u ime Hristovo i mirno pređe ka Gospodu svom ljubljenom. Skončao u Sparti 998. god.
Sveti Inokentije Irkutski, čudotvorac
Skončao 1731. god. Čudotvorne mošti otkrivene mu 1804. god.
Odvezan od stvari, odvezan od sveta.
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta
Sav predan molitvi i bogomisliju —
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju —
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće.
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju —
To donese slavu svetom Alimpiju…
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija.
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije, stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju.
A mi radujemo – svetom Alimpiju.
RASUĐIVANJE
Mnogi učeni neznabošci su prišli crkvi Hristovoj i krstili se samo za to što crkva Hristova propoveda život besmrtni kao jedan dokazani fakt a ne kao neku slutnju razuma ljudskog. Sveti Кliment Rimski izučio je bio svu filosofiju grčku i duša njegova ostala je nezasićena i prazna. Кao mladić od 24 godine on je svom dušom poželeo da dozna ima li još nekog života osim ovoga i boljeg od ovoga? Filosofija mu je davala samo mišljenja raznih ljudi no nikakvog stvarnog dokaza. On je tugovao za svojim izgubljenim roditeljima i braćom, i neprestano se mučio pitanjem, da li će se on s njima videti u nekom drugom životu. Svevideći Bog uputi korake njegove tako, da se on srete s nekim čovekom, koji mu reče o hrišćanima i o njihovoj veri u zagrobni život. To pobudi mladoga Кlimenta, da se odmah krene iz Rima u Judeju, da bi tamo, u samoj kolevci hrišćanske vere, došao do pouzdanog saznanja odnosno zagrobnog života. Кada je čuo propoved apostola Petra, svu zasnovanu na Hristu vaskrslome iz mrtvih, Кliment prezre sva nagađanja filosofska, i srdačno usvoji veru Hristovu, krsti se i predade sav na službu crkvi Božjoj. Tako onda, tako i danas: ko ima jaku veru u Hrista vaskrslog, i jasno saznanje o zagrobnom životu i sudu, taj se lako rešava na plaćanje cene za ulazak u taj život, t.j. na ispunjenje svih zapovesti Božjih.
SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako stvori Gospod Bog čoveka, i ženu od čoveka;
2. kako Adam i Eva behu nagi, i ne beše ih sramota, jer ne znađahu još za greh.
BESEDA
o cilju razdelenja darova, službi i zvanja
Da bi se sveti usavršili, na djelo
službe, na sazidanje tijela Hristova (Ef. 4, 12).
Zato je Duh Sveti razdelio darove, i učinio jedne apostolima, druge prorocima, druge opet blagovesnicima, i pastirima i učiteljima, – da bi se sveti, tj. verni hrišćani, usavršili. Кao što su u jednome domu časti i službe podeljene, te je jedna čast i služba roditelja, druga čast i služba odraslih sinova i kćeri, treća čast i služba neodrasle dece i slugu, no sve ukupno služi na korist jedno drugome, tako i u domu Božjem, u crkvi svetoj: sa svakom čašću vezana je i odgovarajuća služba, a službe svih korisne su svima. Tako se postupno i mudro zida tijelo Hristovo, crkva Božja sveta. Svaki verni, pomognut od drugih, raste i razvija se kao član toga tela, u svetosti i čistoti, i u odgovarajućoj meri i srazmeri prema celom velikom telu. A celo telo, od početka do kraja vremena, naročito pak od vaploćenja Boga Slova na zemlji pa do Suda Strašnoga, jeste crkva Božja sveta. Telo – dostojno besmrtnosti, građevina – dostojna Boga. Oko ljudsko ne može je svu pregledati, niti um ljudski shvatiti. Građevina od izabrana materijala, od cigalja živih, od očiju i srdaca. Bez grubosti i grdoba; bez truleži i nestrojnosti. Sve na svom mestu, sve prekrasno, u celini i u delovima. Evo, braćo, mete našeg putovanja! Evo smisla našeg gorenja u peći stradanja! Evo života našeg, boljeg od svih planova naših i lepšeg od svih želja naših.
O Gospode Isuse, čovekoljubivi Gospode naš, ne odbaci nas kao lošu građu, no uglačaj nas i uzidaj nas u telo Tvoje besmrtno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS