Аутор: спец. др Марија Лазаревић
специјалиста опште медицине, докторанд неуронаука,
психотерапеут у супервизији, члан Менсе Србије
ПРЕСТАРИ ЗА НОЈЕВУ БАРКУ
Ноје је имао шест стотина година у време Потопа.
У Првој књизи Мојсијевој о постанку света и човека поквареност људи истакнута је као карактерна особина тог доба.
“Неће се дух мој до века препирати са људима, јер су тело, нека им век живота буде сто двадесет година“, рече Господ. Након тога настао је Потоп.
Да ли је човек што је старији покваренији, себичнији?! Да ли временом све више волимо себе, а све мање друге људе?! Где је граница самољубљу?!
Зачетак самољубави налази се у безусловној љубави коју нека деца добијају од родитеља. Као последица неиспуњеног процеса социјализације ова деца израстају у себичне, егоистичне, нарцисоидне и антисоцијалне особе склоне разним пороцима. Зато се границе самољубљу постављају још у детињству.
Без обзира да ли је човек навикнут да му се циљеви реализују са веома мало муке, рада и напора или је то особа која вредним радом стиже до свога циља у ситуацијама које се налазе под контролом колективне свести и са веома малим личним утицајем, као што је пандемија, остаје јој само да се нада.
Нада је осећање које осећамо када се ствари дешавају изван наше контроле , али да ће се ипак све одвијати на начин који ће довести до остварења неке наше веома важне жеље. Нада је пасивна жеља. Она може бити адекватна и неадекватна. Неадекватна нада је она за коју не постоји никаква шанса да се оствари, али и она када сами можемо активно да допринесемо њеном остварењу, а то не чинимо. Оптимистичне особе често не прихватају реалност па за оне жеље за које не постоји никаква шанса да се остваре очекују разрешење у позитвном смислу. Уколико смо предузели све што је у нашој моћи нада није неадекватна. Нада може бити и лажна када нам истина није позната у довољној мери. Данас нам је много истине познато, али и превише ње веома далеко те само онај ко има наде може да има и вере.
О нади и вери се говори у Библији где видимо да је Господ решио да спасе и благосиља Ноја који је имао шест стотина година тада и направио је савез са њим. Ноје је добио инструкције како да се спасе и спасао се иако је имао превише година. Ноје је веровао за разлику од Томе. Неверни Тома није веровао у васкрсење Исусово. Тома је био један од Дванаест апостола који није био са њима када се јавио Исус. После осам дана Исус му је рекао: „Зато што си ме видео, поверовао си; Блажени они који не видеше а вероваше.“
RSS