Васкрсење ево куца,
Причести се кћери мила.
Крст спасења већ свјетлуца,
У њему је Божија сила.
За распетим идеш Сином,
Ка Голготи пуној плача.
Сједини се Хљебом, Вином,
Да постанеш боља, јача.
Христова је света стопа,
Пут којим ће свако проћи.
Смрт Његова кап живота,
Са причешћем што ће доћи.
Још си млада, пуна вјере,
Око, срце небом блиста.
„Тијело и крв” гријех спере
И остане душа чиста.
Младост често тамом лута,
Поломе се лако крила.
Ми немамо другог пута,
Но за Њиме кћери мила.
Милан М. Тривунчић
RSS