Дрински књижевни сусрети 2020
Ријечи лете, записано остаје–
Ова стара мудост један је од разлога вишегодишњег напора „АСоглас-а“из Зворника да „Дрински књижевни фестивал „ уљепша Зворничку јесен и у многоме допринесе развоју књижевне и умјетничке свијести и очувању духовног добра као и удобном и плодном састајалишту свих пјесника и писаца који у Зворник понесу и донесу импулсе своје душе, записе свевремене љепоте и дубоких путоказних значења.
Захваљујући несебичном прегалаштву Дејана Спасојевића,овај град сваке јесени постаје духовно и књижевно средиште и мјесто окупљања писаца и других умјетника.
Пјесничка светковина која носи назив“Дрински књижевни сусрети“оживљава записе у вјечности, објављује умјетничке радове учесника у неколико традиционалних књижевних едиција.
Зборник радова је већ низ година постао препознатљив по строгом критеријуму и основни услов је да умјетнички радови задовољавају основне књижевне норме,истанчан укус и организатора и жирија чији је кредибилитет потврђен у књижевним круговима.
Без обзира на то да ли је ријеч о пјесничком, прозном или есејистичком стваралаштву Асоглас је већ одавно показао изражен степен оригиналности и квалитета.
Духовна структура Зборника је без обзира на разноврснуу тематику на завидном умјетничком нивоу.
Проглашењем побједника како у пјесничком тако и у прозном стваралаштву уз помоћ жирија, ова манифестација скоро антологијски систематизује пјесничко и прозно стваралаштво тако што најбољима омогућује бесплатну штампу књиге , што је огроман допринос очувању Православног духа српске и међународне књижевности и афирмисању пјесника који то заслужују.
Пјеснички мозаик овогодишњег зборника почиње са посветом Цркви Љевишкој.
„Zenica oka mog, gnezdo je lepote tvoje”, zapisuje na arapskom preko fresaka u Bogorodici Ljeviškoj neki nepoznati posetilac. Ovaj čovek se potrudio da slova budu pravilno urezana sa jasnim oblicima, da budu iznad prosečne ljudske visine kako bi bila lakše čitljiva i bliža plavoj boji, nalik nebu. Odabrao je stihove persijskog pesnika Hafiza i, verovatno, platio nekog majstora filigrandžiju ili prizrenskog duboresca da ostvari njegov naum.
Наум Дејана Спасојевића који је и сам пјесник… да од пјесничких надахнућа направи гнијездо љепоте је кључ постојања овогодишње књижевне манифестације.
Судбинска љубав, Mесечев камен, Сновиђење под Маслинском гором, Жеља,
Тишина, У скровишту снова, Молитва монаха, Опрости ми брате, Душа Косова, Помакнута свијест, Домовино, Ми нисмо мајмунска дјеца-Само су неки од наслова ове пјесничке руковети.
„Истинска је срећа у вјечности,
У вјечноме небескоме руху,
Чекати је и добро дјелати
Мир и радост у светоме Духу.“
Дејан Спасојевић, Зворник
Активира Дејан Божанску енергију добра, истине, наде и молитве.
„Сновидим, а срце поскакује као Васански бикови,
над вечерњом звездом сија ореол.
Брат, до брата, стадо јагањаца у Христу,
ноћас, под Острогом парусију смело чека,
и душама својим као фењерима светле,
стојећи на бранику вековних светиња.“
Невена Милосављевић, Звечан – Косово и Метохија
У немирном часу својих снова и црних слутњи братске издаје поетеса из Звечана сновиди, Острог ту једину сламку спаса,у побједу вјере и братољубља.
„Ako umrem, a ne stignem..
Ostvari mi želju sine
Prekrij Drinu mostovima,
A poruši sve carine.
Ne daj, ne daj da nas dijele ,
S dvije stranae rijeke Drine!“-
Поручује Цвија Митровић, Зворник- Аустралија,заувијек жедна родне груде.
„Čekaj,
gde si me nekada čekao.
Nosim ti sve što imam,
napisanu pesmu,
drhtaj srca
i uspomenu.
Čekaj me!“
Љиља Вемић, Чачак, њежно поручује свом вољеном.
Селма Кумбар Маријана, пјесничким вапајем дозива домовину:
„О свемогући свеци Јерусалима
Пошаљите ми јаблан из мог дворишта са свим птицама
Да га под прозор у туђини засадим
Пошаљите ми топле ветрове у ноћи из мог родног краја
А ја гологлава да изађем усамљенија од Месеца
И плачем заборављеним гласом из детињства
Да оживе и датуми и људи којих више нема
Испразним груди од свих туга
Домовино, мени се ноћас о теби пева
А речи застале у грлу, гласа нема !“
Пјевају пјесници о љубави , о мајци и жени, о сестри и брату , о домовини, о слави и стрепњи, огњишту…завичају.
Нећемо се бавити сваком пјесмом засебно,важно је истакнути да пјеснички витраж овог зборника краси једна свеобухватна потрага за смислом живота, потрага за љубави,жеља да оставимо свој пјеснички траг потомцима у насљеђе.
Пјесма нас је одржала, рече пјесник, њојзи хвала.
Јер, поезија је ходочашће душе.
Прозни дио овогодишњег зборника је такође разноврстан и свака прича је пробрана и изабрана.Свака појединачно открива духовну снагу једног народа.Доказали су и прозаисти да још гори кандило душе.Његујући причу, језик, писмо,сви скупа чувамо национални идентитет и остављамо у аманет оно што је највредније и најсвјетлије.
Здравка Бабић,књижевник
Билећа,2020
RSS