СЛОБОДА
поведи ме на косово равно,
на ту српску незараслу рану,
да сачекам јутро православно
и заплачем о видову дану.
поведи ме да лазара светим,
по косову крваву и блатну,
па да са њим у небо полетим
за крст часни и слободу златну.
поведи ме сестрама и браћи,
страх ме нећу да погинем стићи,
пут до звезда с косова је краћи,
а ваља се до звезда уздићи.
ваља нама, сине, војевати,
за слободу србије и срба,
што нас више вешају џелати
више ће им зафалити врба.
слобода је богомдано семе
које расте из смрти и плача,
кад се крвљу исписује време
и костима храни иловача.
слобода је кад ти срце куца
за србију, материно крило,
слобода је кад гаврило пуца,
слобода је кад пуца гаврило.
Горан Врачар
RSS