Тишине
Причао си ми о недостатности,
о немуштом недостајању.
Причао си ми, о постанку света,
о лепоти, о погледу,
рецитовао стихове
обнажене у колутовима дима.
А онда, причао си ми,
o безнадежној будућности свитања,
О охолости времена, о угарцима,
бестидношћу само теби знаној,
призвуком одбеглог ратника
повлачећи се са бојног поља.
Даривао тишинама, биле су различите.
Неке сам волела, као што се воле
погледи у тамној ноћи,
у зарезу спотицања пребола,
у жалу наших немира и ћутања.
Неке су биле речитије
од сваког написаног слова.
а неке сјајније
и од звезданог свода.
А све су ипак биле
само тишине,
вапаји загрљаја
изгубљени у игри времена
Жаклина Багаш
RSS