Изузетно популарна песма у Совјетском савезу била је „Мы с тобой два берега“, а стихови ове емотивне песме обишли су свет. Слушали су је и волели и људи, који је нису разумели, јер осећања су универзална, а музика ипак „спаја људе“. Кроз године је ова песма доживела броје интерпретације, а и данас је популарна и слушају је нова поколења. У чему је њена тајна?
Песму је написао Григориј Михаилович Пожењан (1922, Харков – 2005, Москва), познати совјетски књижевник. Био је члан Удружења московских књижевника, филмски сценариста, двоструки добитних „Државне награде Русије“, учесник у Другом светском рату. Песма је настала 1959. године, за потребе филма „Жеђ“ (рус. „Жажда“), а отпевала ју је чувена руска естрадна уметница Маја Кристалинскаја (1932, Москва – 1985, Москва). Музику је компоновао Андреј Ешпај (1925, Козмодемјанск – 2015, Москва), совјетски филмски режисер, сценариста и продуцент.
Песму у извођењу Маје Кристалинске можете послушати овде:
https://www.youtube.com/watch?v=0v8177dI3gE
Једна од најслушанијих савремених интерпретација ове нумере припада Ради Рај (рођ. 1979. у Магадану), руској естрадној уметници, шансоњерки. Радино извођење можете послушати овде:
https://www.youtube.com/watch?v=rsF-DfHg3Xk
У чему је тајна популарности ове песме? Текст је једноставан, певљив, „удара“ на искрене емоције, говори о правој љубави и чежњи. Свако од нас је бар некад осетио такву врсту чежње за драгом особом, каква се јавља у овој песми. Ту је и незаобилазно преувеличавање патње, где су „сви у пару“, док је једино лирски субјекат – сам, али повезан са природом, свестан њених дамара и бескрајно заљубљен.
Нудимо вам уметнички превод ове песме и остављамо вас да уживате у чарима звука и осећања ове „евергрин“ композиције.
Ноћ је била с пљусковима,
И трава у роси.
О мени, као „срећници“
Говорили су сви.
И веровах, насупрот
Срцу, без препреке:
Нас двоје смо обале
Једне исте реке.
Патке све у пару,
Таласи са таласима.
Све девојке с момцима,
Само ја сам сама.
И веровах, насупрот
Срцу, без препреке:
Нас двоје смо обале
Једне исте реке.
Беше ноћ, светло као
Да је сенка крила пала.
Немам ја другога,
Тебе сам чекала.
Чекала сам, и веровах
Срцу, без препреке:
Нас двоје смо обале
Једне исте реке.
Превод и припрема текста: Дајана Лазаревић
RSS