“Љубав и пријатељство спадају у царство осећања.
Оно што највише загорчава љубав и пријатељство, то је кобна мисао: Ито ће проћи, и то ће имати свој скори крај. Таква мисао највише трује сваки тренутак радости који нам љубав и пријатељство доделе.
Људи се никако не могу навикнути да посматрају све под углом вечности. Све што овај свет продукује, продукује за вечност. Љубав наша и пријатељство наше непролазни су као свет и још непролазнији. Варају нас очи о пролазности свега, као што нас варају очи о кретању сунца.
Постоји једна интелигибилна средина у којој све живи и све се креће, а она је сама по себи непокретна. Све што се креће у тој средини оставља на њој свој неизгладив отисак. Све што је икада живело на земљи, живи и данас у тој духовној средини, и све што данас живи, живеће у њој вечито. Наша љубав и пријатељство не раскида се смрћу, но продужује се у једном далеко чистијем, узвишенијем и интензивнијем облику у другоме свету…
Између тог другог и овог света границу чини једино – наша кратковидост.”
Свети Николај Србски
RSS