За протеклих 10 година из Сребренице су остварене три позитивне приче, прије свега то су три јавне Републичке установе што нема од Бијељине до Требиња.
У Сребреници-Скеланима сједиште је Јавне установе Археолошки музеј “Римски муниципиј“ 2010 године, затим Јавна установа Национални парк ”Дрина” 2017 године и Специјлна болница ”Губер” 2020 године.Све ове активности покренуо је др Павловић као Предсједник Со Сребреница или као предсједник СНСД партије у Сребреници.Први зборник о културно-историјском наслеђу који је издат 2012 године је почетак културног стваралаштва др Павловића.др Павловић радио је на културном, историјском и здравственом стваралаштву.Дао је велики допринос развоју здравствене заштите у Сребреници прије свега као једини љекар у рату 1992-1995 године при Самосталном батаљону Скелани.У дом здравља Сребреницу довео је Министра Ранка Шкрбића 2008 године и покренуо идеју о оснивању Центра за ментално здравље и Центра за базичну рехабилитацију за општине Сребреница и Братунац са сједиштем у Сребреници.Двије године касније Сребреница је добила Центар за ментално здравље и Центар базичне рехабилитације које и данас пружају услуге пацијентима ове две општине.Касније др Павловић са тимом ради на амбулантном лијечењу пацјената са Губер водом.Резултати су презентовани након три године и те активности доста су утицале да се покрене питање рјешавања Бање Губер, што је Влада Репубике Српске и прихватила и покренула активности око Бање Губер 2020 године за оснивање специјлне болнице Губер у Сребреници.За сав тај допринос за развој здравства у Сребреници Министар здравља у Влади Републике Српске др Богданић додјелио је др Павловићу 2018. године звање Примаријуса.
Др Павловић је Медицински факултет завршио 1987 године, специјализацију из опште медицине у Београду 1997. године, а едукацију из породичне медицине у Бања Луци 2013 године.Др Павловић је ауто књиге Сребрничко здравство издате 2016 године.
Др Павловић је доста радио на ревизији историјских лажи о страдању српског народа Сребренице у 20 вјеку у свом уводном тексту Зборника 100 година страдања срба сребреничког краја издатог 2014 године као резултат округлог стола на стогодишњицу од Првог свјетског рата.Уводни текст“Српске жртве не смију бити заборавњене“.Ако је и један народ у бившој СФРЈ у 20 вјеку имао судбину страдања и патњи то је био српски народ и није ни чудо што појединци тврде да су Срби један од најнесрећнијих народа на свијету.Општина Сребреница и њено становништво су последњих 100 година била изложена масовним страдањима,како у Првом,тако и у Другом свјетском рату,али и у грађанском рату од 1992-1995 године.Овим Зборником желимо упознати јавност о хронологији страдања српског становништва Сребренице у последњих сто година, о покушају фалсификовања историје и приказивања Срба као геноцидног народа, о покушају ревизије историјских чињеница и догађаја.Циљ овог Зборника који је објавио др Павловић 2014. године као и Зборника „Злочини Црне легије у Источној Босни 1942-43 године“ издатог 2016 године говори о недовољно описаним и скривеним истинама о страдању срба у Сребреници у вријеме Независне Државе Хрватске током 1942-43-44 године када су била систематска, планирана и организована убијања Срба чији коначни списак истраживања је зауставила комунистичка власт из Сарајева на челу са Родољубом Чолаковићем.
Читајући записе Пере Ђукановића Устанак на Дрини др Павловић је са директором музеја геноцида из Београда проф.др Вељком Ђурићем покренуо те историјске грешке, организовао два округла стола са еминентним учесницима у Сребреници 2014 и 2016 године и резултат тога су два Зборника које је припремио др Павловић са свим жртвама и првог и другог рата на подручју општине Сребреница.Трећа књига чији је аутор др Павловић су „Црне мараме Сребренице“а која је објавњна 2020.године говори о страдању Срба и исповјестима српских мајки у задњем рату од 1992-1995 године.Аутор књиге је и сам учесник рата и свједок свих дешавања и судбине и страдања Срба на овим просторима.Ове три књиге др Павловића бацају свјетлост на сва дешавања и лажи о Србима у задњих 100 година као и покушај да србе у Англо-саксонским круговима прикажу као злочинце, а не као страдалнике.
Највећи дио др Павловића је културно стваралаштво.На тему Осаћанске културе и Осаћанског наслеђа је др Павловић издао 9 књига од тога су двије брошуре “Стећци у Националном парку Дрина“ објављена 2020. године, а ”Средњевјековни градови” је издата 2021 године.Сребреница у 15 вијеку је имала 5 средњовјековних градова.Она је урбани град који има своју вјећницу,тржницу,судницу,свој печат,банке.Тада је Сребреница имала своју канализацију што говори о урбаности и важном рударском и трговачком центру у којој живи неколико хиљада Дубровчана заједно са домаћим становништвом.
Др Павловић се највише бавио Осаћанском културом, а све је почело Научним скупом у Скеланима за Тројице 2014.године када је објављен Зборник о Осату.
2015 др Павловић је објавио књигу ”Народна ношња у Осату” и ”Приче наших бањака”.
2017 године објављује књигу ”Културно наслеђе Осата”.
Др Павловић 2019 објавњује „Бањачки ријечник“, а 2020 књигу Осаћанин Јово Дивљака.На крају објављује и Мемоаре свога оца 2020 године “Приче о обичном човјеку“.Ти мемоари су порука да је слобода обичног човјека највећи идеал за коју се треба борити.У 2021 години објавио је књигу ”Мемоари Ђокана Ђукановића”, сина Пере Ђукановића, голооточанина из Кравице.Ови мемоари су у историјском контексту наставак мемоара Пере Ђукановића Устанак на Дрини објављених 1994 године.Ових дана у штампи је и књига Народне умотворине из Осата и Лудмера.
Тренутно др Павловић ради на књизи „Записи Пере Ђукановића из првог рата“ и „Политичка ретроспектива Сребренице 1941-2022“.Све књиге др Павловића су драгоцјено благо за Библиотеке, школе и музеје јер имају и историјске и етнграфске мотиве који могу послужити за будуће радове и истраживаче који се баве хроником наших крајева.
Павловић Радомир 2012-2022
RSS