Za Slavskim stolom
nisi nam danas Arhangele naš
Tu gde sedela je često
Bronzanom rukom pod ruku s bolom
Ostade samo prazno mesto
Na rame joj danas nisi sleteo
Niti si joj krilom pomilovo kosu
Kraj nogu joj seo, pa odleteo
odveo tamo
gde ponovo bosa gaziće rosu
Reči nam utonule u uzdahe danas
Al večna ti slava Arhangele naš
Čuvaj nam sina i moli se za nas
Kao što uvek si i kao što znaš
Znam da joj otvoriš prozor u toj kući
A ona glavu nasloni na rukama mladim
dok punim plućima ko nekad diše
Gleda nas, a kao da ce joj srce pući
Što nam ne može reći
da je ne boli više
Brka
RSS