Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13–15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.
Што гледате нас у бризи,
Крилима нас закрилите,
Силом својом оградите.
Божјом силом оружани,
Божјом славом увенчани,
Ви пламени мач носите,
Зле демоне да косите.
Хитро, хитро као зраци,
Ви летите на облаци,
На облаци материје,
Где се бој за Бога бије.
Без умора и без санка
Ви лебдите без престанка
Над људима и тварима,
Над безбројним мировима.
За вама су војске силне,
Војске чедне и умилне.
Ангели су војска ваша
И по Творцу браћа наша.
Војсковође моћног неба,
Водите нас куда треба —
Ка престолу Свевишњега
Што нас створи из ничега.
РАСУЂИВАЊЕ
Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно оживљење Евтиха апостолом Павлом (Дела Ап. 20), и то:
1. како Павле ноћу проповедаше у једној кући у Троади;
2. како момче Евтих задрема и паде с прозора трећега боја, и беше мртав;
3. како Павле сиђе, загрли га и поврати му живот.
БЕСЕДА
о томе како Христос оживе људе грехом умртвљене
И нас који бијасмо мртви од грехова
оживље с Христом (Еф. 2, 5).
Бог прво Христа оживе, прво Њега као човека подиже из гроба. А Христос је глава наша. Да би васкрсао цео род верних, требало је прво да васкрсне глава. Када је васкрсла глава, тада је осигурано васкрсење и целога тела заједно са свима органима тела. Апостол Павле говори стога о нашем васкрсењу и прослављењу као о свршеној ствари. Бог и нас и њих васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу. С Христом заједно као човеком Бог васкрсе и нас, који пре бијасмо мртви од грехова, умртвљени гресима. И не само да нас удостоји васкрсења заједно са Христом Господом него још и више: Он нас посади на равно са васкрслим Христом на висинама небеским, изнад целокупног света безтелесних духова. Није, браћо, Бог се јавио на земљи због неке обичне и малене ствари, него због једне сасвим необичне и велике превелике. Кад цар неки земаљски учини посету једном месту у својој држави, благодет његове посете дуго се осећа у том месту. Цар Господ посетио је земљу и род људски на земљи. И благодет те посете осећаће се до краја времена. Та посета за нас је значила живот место смрти, славу место срама, приближеност Богу место удаљености, благослов место проклетства. Једном речју: васкрсење из мртвих – вечно царовање са Христом на небесима.
О Господе, хвала Ти, о Господе слава Ти. Теби слава и хвала вавек. Амин.
_________
Angeli Božji bili su praznovani od ljudi još iz duboke starine. No to praznovanje često se izmetalo u obožavanje angela (IV Car. 23, 5). Jeretici su svašta basnoslovili o angelima. Neki su od tih gledali u angelima bogove; drugi i ako ih ne smatrahu bogovima nazivahu stvoriteljima vascelog vidljivog sveta. Laodikajski pomesni sabor koji beše na 4 ili 5 godina pre I Vaselj. Sabora, svojim 35. pravilom odbaci poklonjenje angelima kao bogovima i ustanovi pravilno poštovanje angela. U vreme pak Silvestra pape rimskog i Aleksandra patrijarha aleksandrijskog (iz IV v.) bi ustanovljen ovaj praznik Arhistratiga Mihaila i pročih Sila nebesnih u mesecu Novembru. Zašto baš u Novembru? zato što Novembar predstavlja deveti mesec posle meseca Marta. U mesecu Martu smatra se da je bilo stvorenje sveta. A deveti mesec posle Marta uzet je zbog 9 činova angelskih, koji su najpre stvoreni. Sv. Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, onoga apostola, koji se uzdigao do u treće nebo, opisao je ovih 9 činova u knjizi „O nebesnoj Jerarhiji”. Ti činovi su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail. Kada je satana, Lucifer, otpao od Boga, i povukao sobom u propast jedan deo angela, tada je Mihail ustao i uzviknuo pred neotpalim angelima: vonmemъ! stanemъ dobrэ, stanemъ so strahomъ! I sve nebesne vojske vernih angela gromovito su zapojale: svjat, svjat, svjat Gospod Savaotъ ispolnъ nebo i zemlя slavы tvojeja!! (Vidi o arhangelu Mihailu Is. Navina 5, 13–15; sv. Jude 9.) Među angelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj. Svaki narod ima svoga angela hranitelja, a osim toga i svaki hrišćanin ima svoga angela hranitelja. Treba se uvek sećati da ma šta mi činili, javno ili tajno, činimo u prisustvu svoga angela hranitelja. A na dan Strašnoga Suda sabraće se sve ogromno mnoštvo angela nebesnih svetih oko prestola Hristova, i pred svima njima objaviće se dela, reči i pomisli svakoga čoveka. Neka bi nas Bog pomilovao i spasao molitvama sv. arhistratiga Mihaila i pročih nebesnih sila beztelesnih. Amin.
Nebesni arhistratizi,
Što gledate nas u brizi,
Krilima nas zakrilite,
Silom svojom ogradite.
Božjom silom oružani,
Božjom slavom uvenčani,
Vi plameni mač nosite,
Zle demone da kosite.
Hitro, hitro kao zraci,
Vi letite na oblaci,
Na oblaci materije,
Gde se boj za Boga bije.
Bez umora i bez sanka
Vi lebdite bez prestanka
Nad ljudima i tvarima,
Nad bezbrojnim mirovima.
Za vama su vojske silne,
Vojske čedne i umilne.
Angeli su vojska vaša
I po Tvorcu braća naša.
Vojskovođe moćnog neba,
Vodite nas kuda treba —
Ka prestolu Svevišnjega
Što nas stvori iz ničega.
RASUĐIVANjE
Da angeli Božji neprekidno opšte sa ovim svetom o tome svedoči Sv. Pismo jasno i nepobitno. Koje iz Svetoga Pisma koje iz Sv. Predanja crkva pravoslavna doznala je imena sedmorice načalnika angelskih sila, i to: Mihaila, Gavrila, Rafaila, Urila, Salatila, Jegudila, Varahila (uz to neki spominju i osmog – Jeremila). Mihail na jevrejskom jeziku znači: ko je kao Bog ili ko je ravan Bogu? Sv. Mihail izobražava se još od prvih vremena hrišćanskih kao vojvoda, koji u desnoj ruci drži koplje, kojim popire Lucifera, satanu, a u levoj palmovu zelenu grančicu. Na vrh koplja ima platnenu pantljiku sa crvenim krstom. Arhangel Mihail smatra se naročito čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi verskih. Sv. Gavril znači – muž Božji, ili krepost Božja. On je blagovestitelj tajni Božjih, naročito tajne bogovaploćenja, i svih ostalih tajni, koje s onom stoje u vezi. Izobražava se: u desnoj ruci drži fenjer sa zapaljenom svećom unutra, a u levoj ogledalo od zelenog kamena jaspisa. Ogledalo označava premudrost Božju, kao tajnu skrivenu. Sv. Rafail znači – iscelenje Božje, ili Bog iscelitelj (Tov. 3, 17; 12, 15.). Izobražava se: desnom rukom vodi Toviju, koji nosi ribu uhvaćenu u Tigru, a u levoj drži alabastar lekarski. Sv. Uril – oganj ili svetlost Božja (III Jezdra 3, 1; 5, 20). Izobražava se: desnom rukom drži mač protiv Persijanca, a u levoj plamen ognjeni. Sv. Salatil znači molitvenik Božji (III Jezdra 5, 16). Izobražava se sa licem i očima pognutim, a ruke držeći na prsima kao na molitvi. Sv. Jegudil – slavitelj Boga. Izobražava se: u desnoj ruci drži venac zlatan, a u levoj trostruk bič. Sv. Varahil – blagoslov Božji. Izobražava se: nosi u nedrima ruže bele. Jeremil – uzvišenje Božje (III Jezdra 4, 36). Poštuje se kao vnušitelj i pobuditelj uzvišenih pomisli, koje čoveka uzdižu k Bogu.
SOZERCANjE
Da sozercavam čudesno oživljenje Evtiha apostolom Pavlom (Dela Ap. 20), i to:
1. kako Pavle noću propovedaše u jednoj kući u Troadi;
2. kako momče Evtih zadrema i pade s prozora trećega boja, i beše mrtav;
3. kako Pavle siđe, zagrli ga i povrati mu život.
BESEDA
o tome kako Hristos ožive ljude grehom umrtvljene
I nas koji bijasmo mrtvi od grehova
oživlje s Hristom (Ef. 2, 5).
Bog prvo Hrista ožive, prvo Njega kao čoveka podiže iz groba. A Hristos je glava naša. Da bi vaskrsao ceo rod vernih, trebalo je prvo da vaskrsne glava. Kada je vaskrsla glava, tada je osigurano vaskrsenje i celoga tela zajedno sa svima organima tela. Apostol Pavle govori stoga o našem vaskrsenju i proslavljenju kao o svršenoj stvari. Bog i nas i njih vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu. S Hristom zajedno kao čovekom Bog vaskrse i nas, koji pre bijasmo mrtvi od grehova, umrtvljeni gresima. I ne samo da nas udostoji vaskrsenja zajedno sa Hristom Gospodom nego još i više: On nas posadi na ravno sa vaskrslim Hristom na visinama nebeskim, iznad celokupnog sveta beztelesnih duhova. Nije, braćo, Bog se javio na zemlji zbog neke obične i malene stvari, nego zbog jedne sasvim neobične i velike prevelike. Kad car neki zemaljski učini posetu jednom mestu u svojoj državi, blagodet njegove posete dugo se oseća u tom mestu. Car Gospod posetio je zemlju i rod ljudski na zemlji. I blagodet te posete osećaće se do kraja vremena. Ta poseta za nas je značila život mesto smrti, slavu mesto srama, približenost Bogu mesto udaljenosti, blagoslov mesto prokletstva. Jednom rečju: vaskrsenje iz mrtvih – večno carovanje sa Hristom na nebesima.
O Gospode, hvala Ti, o Gospode slava Ti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS