Подгоричанка међу облацима

Осјетивши драж коју носе путовања, направила је за многе неочекивани избор када се пријавила за посао стјуардесе у авио компанији Qatar Airways. На идеју да се пријави за кастинг дошла је на наговор најбоље другарице. „Сјећам се да сам у Београд отишла са намјером да преузмем диплому, а већ истог дана завршила на Open Day-у званично најбоље авио компаније на свијету“, присјећа се Слађана Ничић, рођена Подгоричанка

Пише: Данијела Калезић

Слађана Ничић рођена је 1989. године у Подгорици. Основне академске студије завршила је на Правном факултету у Подгорици, а мастер студије на Правном факултету у Београду. Себе описује као амбициозну и комуникативну особу, а изражен истраживачки дух, шарм и свестраност учинили су да се бави занимљивим пословима као што су моделинг и посао стјуардесе у далеком Катару.

Манекенством је почела да се бави спонтано и из хобија. Најприје су то биле ревије и сликања у Црној Гори, јер иако је велики заљубљеник у моду, школовање јој је ипак било приоритет. Након завршених специјалистичких студија, одлучила је да прихвати пословне понуде из иностранства и усудила се да направи велики корак, да се одвоји од породице и „оде у свијет“.

„Сарађивала сам са бројним иностраним именима, а посебно задовољство ми је било да затворим ревију Високе моде на Shangai Fashion Week-у, док сам најпоноснија била када је моју слику објавио чувени часопис „ELLE“, прича Слађана за ,,Седмицу“.

Осјетивши драж коју носе путовања, Слађана је направила за многе неочекивани избор када се пријавила за посао стјуардесе у авио компанији Qatar Airways. На идеју да се пријави за кастинг дошла је на наговор најбоље другарице. „Сјећам се да сам у Београд отишла са намјером да преузмем диплому, а већ истог дана завршила на Open Day-у званично најбоље авио компаније на свијету“, присјећа се она.

Након што је успјешно прошла кастинг, прије него је коначно обукла униформу и отисла се у висине, Слађана је морала да прође веома захјевну и напорну обуку. Међу хиљадама запослених само је она из Црне Горе, па је већ првог дана, у офису, добила епитет „једине Црногорке“, али се нада да ће се то ускоро промијенити. „На моју срећу, има доста младих из сусједних држава, ми се овдје јако лијепо дружимо и помажемо, што вјерујем, свима нама много значи и олакшава живот“.

Слађанин радни дан почиње алармом за буђење који је увијек ,,навијен“ 4-5 сати прије лета. „Тада крећу припреме од чега највише времена одузима прављење пунђе, а два сата прије сваког лета одржава се брифинг, гдје се чланови тима међусобно упознају. Тада свако добија позицију и задужења, слиједи размјена битних информација у вези са летом, након чега одлазимо у авион и авантура може да почне. Сваки лет је прича за себе и разликује се од претходног. Дужина лета, такође, варира, од кратког па све до ултра дугог. Тако некад кренем на пут са милион планова али све што заиста пожелим, када након 18 часова дотакнем тло, јесу топли туш и кревет, па разгледање дестинације оставим за следећи дан“, кроз осмјех прича Слађана.

Бавећи се овим послом, она је остварила свој највећи сан, да путује свијетом. Обишла је многе земље и градове и свако од тих путовања има посебну драж. Каже да се сви они јако разликују, да је сваки прича за себе, а у томе и јесте љепота. У једној недељи јој се пружи прилика за романтичну шетњу московским Црвеним тргом, потом за незаобилазно планинарење у Cape Town-у, до најисточније тачке афричког континента, а онда седмицу заврши посматрајући залазак сунца на рајском Занзибару.

„Путовања оплемењују човјека и чине да проширимо своје видике. На сваком путовању сазнате нешто ново, упознајете се са културом и обичајима једног народа, са религијом и тамошњим стилом живота, учите језике и непрестано инвестирате у своје знање. Стварате познанства, од којих нека касније прерасту у права пријатељства. Међутим, најзанимљивије је то што упознајући друге упознајете себе, сазнајете колико можете и каква вам је способност сналажења у новонасталим околностима“, прича Слађана.

Ипак, каже, Шангај има посебну енергију, као град из 22. вијека и њему дијаметрално супротни Лондон који данас, као и вјековима уназад представља центар умјетности, моде, бизниса и забаве.

Лет који ће заувијек памтити је онај до Окланда, Нови Зеланд. „Тај лет, са трајањем од скоро 18 сати, држи рекорд као најдужи на свијету али када стигнете тамо и видите колико је Нови Зеланд чаробан, схватите да се сав тај умор исплатио и да је било вриједно труда прећи толики пут“.

Овај посао, као и сваки други има своје добре и лоше стране. „Предности су, могућност да пропутујете свијет, посјетите све оне дестинације са ваше листе жеља и да за све то будете још и плаћени. Мане су што не постоји фиксно радно вријеме, што немате слободне дане за празнике, рођендане и остале вама битне датуме, а највећа мана је свакако одвојеност од породице. Што се зараде тиче, она је наравно, један од разлога што сам прихватила овај посао. Имам ту срећу да радим за тренутно најбољу авио компанију на свијету, тако да су и плате усклађене са стандардом земље као и позицијом компаније међу авио превозницима“, искрена је Слађана.

Ова дјевојка пустоловног духа за сада ужива у својој „авантури“, а планира да се, када за то дође вријеме, врати својој професији и ономе за шта се школовала, а то је право.

 

Извор: Седмица.ме