Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. “А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога” (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: “Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус” (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.
ТРОПАР (глас 4):
Рождество Твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчи, звјездоју учахусја, тебје клањатисја солнцу правди, и Тебе вједјети с висоти востока, Господи слава Тебје.
Из љубави жарке Ти сe c неба спусти,
Из вечне красоте у ругобу муке,
Из вечне светлости у мрак злобни, густи,
Дављеним у греху пружи свете руке.
Зачуди се небо, земља затресе се:
Добро дошо, Христе! Људи, радујте се!
Из љубави жарке, којом свет сотвори,
Ко роб се понизи, да робље одрешиш,
Да обновиш кућу што Адам разори,
Да мрачне просветиш, грешне да разрешиш.
Љубав не зна страха нити понижења.
Добро дошо Христе, Владико спасења!
Из љубави жарке, Царе свих красота,
Ти остави блесак красних херувима,
У пећину сиђе људскога живота
C буктињом и миром очајним људима.
Устраши се земља: како да Т’ одржи?
Добро дошо, Христе. Тебе небо држи!
Девица прекрасна давно Ти се нада,
Земља Ти ју диже да се кроз њу спустиш
C високог престола, из небеског града,
Да донесеш здравље, грехе да отпустиш.
O девице света, кадилнице златна,
Слава ти и хвала, мати благодатна!
РАСУЂИВАЊЕ
Господу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци (звездари) c Истока, дакле, најпростији и најмудрији овога света. И дан-данас најискреније се клањају Господу Исусу, Богу и Спасу, најпростији и најмудрији овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непријатељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља. Но ко су били ови мудраци c Истока? Ово питање је нарочито проучавао св. Димитрије Ростовски. Он тврди, да су они били цареви неких мањих области или појединих градова у Персији, Арабији и Мисиру. У исто време били су они велики учењаци у звездарству (астрономији). Њима се јавила она чудесна звезда, која је наговештавала рођење Новога Цара. По св. Димитрију та се звезда њима јавила на девет месеци пре рођења Господа Исуса, тј. у време зачећа Пресвете Богородице. To време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде, у припремању за пут и у путовању. Стигли су у Витлејем ускоро по рођењу Спаситеља света. Један од њих звао се Мелхиор. Он је био стар, сед, са дугом белом косом и брадом. Он принесе Господу на дар злато. Други се звао Гаспар; лица црвена, млад и без браде. Он принесе Господу на дар ливан. Трећи се звао Валтазар, лицем црн и врло брадат. Он принесе Господу на дар измирну. Њихова тела по смрти пренета су у Цариград, из Цариграда у Милано, a из Милана у Келн. Могло би се још додати, да су ова тројица мудраца били представници три главне pace људске, које су произашле од Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета. Персијанац је представљао Јафетите, Арабљанин Семите a Мисирац Хамите. Тако да се може рећи: кроз њих тројицу цео род људски поклонио се ваплоћеном Господу и Богу нашему.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам красоту душе Пресвете Богородице и то:
1. како душа њена беше светла и непорочна,
2. како душа њена беше испуњена тишином од вере и наде у Бога,
3. како душа њена беше испуњена благоуханим мирисом од молитава.
БЕСЕДА
о рођењу Господа Сина Божијег
Изађох од оца и дођох на свијет (Јов. 16,28)
Син Божији јединородни, браћо, рођен у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење недокучена је тајна Свете Тројице у вечности, ово друго недокучена је тајна силе и човекољубља Божијег у времену. Највећа тајна у времену одговара највећој тајни у вечности. Не улазећи с маленом свећом нашега разума у ову највећу тајну, задовољимо се, браћо, сазнањем, да је наше спасење потекло не од човека и не од земље него од највиших висина божанскога невидљивог света. Толика је милост Божија и толико је достојанство човеково, да је сам Бог Син спустио се из вечности у време, с неба на земљу, с престола славе у пећину овчарску, само да људе спасе, од греха очисти, и у Рај поврати. Изађох од оца, где имадох све, и дођох на свет, који ми не може ништа дати. У пећини се роди Господ, да покаже, да је цео свет једна тамна пећина, коју само Он једини може осветлити. У Витлејему се роди Господ – а Витлејем значи дом хлеба- да покаже, да је Он једини хлеб живота, достојан правих људи.
О Господе Исусе, превечни Сине Бога Живога, и Сине Деве Марије, осветли нас и нахрани нас Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
___________
Roždestvo Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. “A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga” (Gal 4, 4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Devi u Nazaretu, govoreći: “Raduj se, blagodatna… evo začećeš i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus” (Lk 1, 18 i 31). U to vreme iziđe zapovest od kesara Avgusta, da se popiše sav narod u Carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebaše svako da ide u svoj grad i tamo se upiše. Zato Josif Pravedni dođe s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleže mnogo naroda radi popisa, ne mogoše Josif i Marija naći konaka ni u jednoj kući, zbog čega se skloniše u jednu pećinu ovčarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pećini, a u noći između subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, a ne od čoveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi Ga u jasle. Potom priđe i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe. Tada dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih gde poju: “Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk 2, 14). U to vreme stigoše i tri mudraca s Istoka vođeni čudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i pokloniše Mu se kao Caru nad carevima, i darivaše Ga darovima svojim (Mt 2). Tako dođe u svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka, rodi se onako kako bi prorečeno: od Prečiste Deve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada više ne beše u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovaše Irod tuđin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrši delo spasenja ljudskog, koje ne mogoše izvršiti sluge Njegove. Njemu neka je večna slava i hvala. Amin.
TROPAR (glas 4):
Roždestvo Tvoje Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjet razuma, v njem bo zvjezdam služašči, zvjezdoju učahusja, tebje klanjatisja solncu pravdi, i Tebe vjedjeti s visoti vostoka, Gospodi slava Tebje.
Iz ljubavi žarke Ti se c neba spusti,
Iz večne krasote u rugobu muke,
Iz večne svetlosti u mrak zlobni, gusti,
Davljenim u grehu pruži svete ruke.
Začudi se nebo, zemlja zatrese se:
Dobro došo, Hriste! Ljudi, radujte se!
Iz ljubavi žarke, kojom svet sotvori,
Ko rob se ponizi, da roblje odrešiš,
Da obnoviš kuću što Adam razori,
Da mračne prosvetiš, grešne da razrešiš.
Ljubav ne zna straha niti poniženja.
Dobro došo Hriste, Vladiko spasenja!
Iz ljubavi žarke, Care svih krasota,
Ti ostavi blesak krasnih heruvima,
U pećinu siđe ljudskoga života
C buktinjom i mirom očajnim ljudima.
Ustraši se zemlja: kako da T’ održi?
Dobro došo, Hriste. Tebe nebo drži!
Devica prekrasna davno Ti se nada,
Zemlja Ti ju diže da se kroz nju spustiš
C visokog prestola, iz nebeskog grada,
Da doneseš zdravlje, grehe da otpustiš.
O device sveta, kadilnice zlatna,
Slava ti i hvala, mati blagodatna!
RASUĐIVANjE
Gospodu Isusu rođenom u Vitlejemu najpre se pokloniše pastiri i mudraci (zvezdari) c Istoka, dakle, najprostiji i najmudriji ovoga sveta. I dan-danas najiskrenije se klanjaju Gospodu Isusu, Bogu i Spasu, najprostiji i najmudriji ovoga sveta. Pokvarena prostota i poluučena mudrost vazda su bili neprijatelji Hristova Božanstva i Njegovog Jevanđelja. No ko su bili ovi mudraci c Istoka? Ovo pitanje je naročito proučavao sv. Dimitrije Rostovski. On tvrdi, da su oni bili carevi nekih manjih oblasti ili pojedinih gradova u Persiji, Arabiji i Misiru. U isto vreme bili su oni veliki učenjaci u zvezdarstvu (astronomiji). Njima se javila ona čudesna zvezda, koja je nagoveštavala rođenje Novoga Cara. Po sv. Dimitriju ta se zvezda njima javila na devet meseci pre rođenja Gospoda Isusa, tj. u vreme začeća Presvete Bogorodice. To vreme od devet meseci oni su proveli u proučavanju te zvezde, u pripremanju za put i u putovanju. Stigli su u Vitlejem uskoro po rođenju Spasitelja sveta. Jedan od njih zvao se Melhior. On je bio star, sed, sa dugom belom kosom i bradom. On prinese Gospodu na dar zlato. Drugi se zvao Gaspar; lica crvena, mlad i bez brade. On prinese Gospodu na dar livan. Treći se zvao Valtazar, licem crn i vrlo bradat. On prinese Gospodu na dar izmirnu. Njihova tela po smrti preneta su u Carigrad, iz Carigrada u Milano, a iz Milana u Keln. Moglo bi se još dodati, da su ova trojica mudraca bili predstavnici tri glavne pace ljudske, koje su proizašle od Nojevih sinova: Sima, Hama i Jafeta. Persijanac je predstavljao Jafetite, Arabljanin Semite a Misirac Hamite. Tako da se može reći: kroz njih trojicu ceo rod ljudski poklonio se vaploćenom Gospodu i Bogu našemu.
SOZERCANjE
Da sozercavam krasotu duše Presvete Bogorodice i to:
1. kako duša njena beše svetla i neporočna,
2. kako duša njena beše ispunjena tišinom od vere i nade u Boga,
3. kako duša njena beše ispunjena blagouhanim mirisom od molitava.
BESEDA
o rođenju Gospoda Sina Božijeg
Izađoh od oca i dođoh na svijet (Jov. 16,28)
Sin Božiji jedinorodni, braćo, rođen u večnosti od Oca bez matere, rodi se u vremenu od matere bez oca. Ono prvo rođenje nedokučena je tajna Svete Trojice u večnosti, ovo drugo nedokučena je tajna sile i čovekoljublja Božijeg u vremenu. Najveća tajna u vremenu odgovara najvećoj tajni u večnosti. Ne ulazeći s malenom svećom našega razuma u ovu najveću tajnu, zadovoljimo se, braćo, saznanjem, da je naše spasenje poteklo ne od čoveka i ne od zemlje nego od najviših visina božanskoga nevidljivog sveta. Tolika je milost Božija i toliko je dostojanstvo čovekovo, da je sam Bog Sin spustio se iz večnosti u vreme, s neba na zemlju, s prestola slave u pećinu ovčarsku, samo da ljude spase, od greha očisti, i u Raj povrati. Izađoh od oca, gde imadoh sve, i dođoh na svet, koji mi ne može ništa dati. U pećini se rodi Gospod, da pokaže, da je ceo svet jedna tamna pećina, koju samo On jedini može osvetliti. U Vitlejemu se rodi Gospod – a Vitlejem znači dom hleba- da pokaže, da je On jedini hleb života, dostojan pravih ljudi.
O Gospode Isuse, prevečni Sine Boga Živoga, i Sine Deve Marije, osvetli nas i nahrani nas Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS