Видите какав нам је живот на земљи. Ако се не сјединимо са извором живота, нема нам живота, ма какве да имамо утехе овоземаљске, ма какве повољне услове живота, све је мука духу. Једина је љубав та која подмирује радост или утеху свима. Ми морамо неком поклонити срце, јер без љубави живота нема. Али, коме год да поклонимо живот овде на земљи, било то рођеном оцу, мајци, брату, жени, мужу, сви нас могу презрети и одбацити. Зашто? Зато што су сви ограничени у времену и простору. Оно што је ограничено временом и простором не може да нам пружи бесконачно, само коначно. А ми тражимо бесконачно – ако је љубав, нека се не мења, нека увек траје, а то од ограничених бића не можемо добити, једино од Бога.
Бог је безгранично биће, све обухвата и он једини је моћан и силан да нам да оно што душа наша потребује и захтева. Ми сви тражимо живот, а то значи љубав, тражимо љубав, а земаљска љубав, љубав која је овде на земљи је ограничена. Све што је ограничено не може да се подмири, а ми, иако смо мало биће, тражимо бесконачно, неизменљиво. Само Бог, који подмирује срце анђела и светих, подмирује и осећања нашег срца. Без обзира да ли га ми поштујемо или не, он се не одваја од живота, он је покретач живота и живи у центру сваког живог бића, у срцу.
Отац Тадеј Витовнички
RSS