Nemam dokaza da postojim
Da ovo sam blato gazio, stopalima svojim
Na kiši po nevremenu
Da bio sam nekad i da sam sad
Da su mi oči gledale sreću i tugu, raskoš i jad
Da bio sam deo tog igrokaza
I baš niti jednog, za to dokaza
Da sve nije bio samo san severnog patuljka
Što i sad spava na vrhu snežnog brežuljka
I Sanja o čudnim ljudima, iz priča
što mu pričaše starina patuljak, čiča
Nemam dokaza i nije ni važno što potrajaću ko svaki lik u bajci
I sa svakom novom, ponovo biti radost
I ocu i majci
Autor:
Nebojša Stanojković
Brka
RSS