СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
Пораних јутрос и лице ето
Умих водом из хладна зденца.
Кренух на Сретење свето,
Да сретнем Христа Богомладенца.
Опрах све грешно блато,
Уз звуке молитве и звона.
На Сретење је мени дато
Да видим и светог Симеона.
Излазе свеци из олтара,
Ореоли се њихови сјаје.
Душа ми пуна небеског жара,
Обећање Сретању, Господу даје.
Осетих милост овога часа,
Више ми душа неће да лута.
Небеска стаза води до Спаса
Који нас срета на крају пута.
Leave a Reply