Председник Србије Александар Вучић допутовао је данас у Минхен, где ће учествовати на 55. Минхенској конференцији о безбедности, а већ поподне има билатералне састанке са високим званичницима Немачке, Велике Британије, Белгије и другим.
Током учешћа на конференцији председник Србије ће имати билатералне сусрете са светским званичницима, међу којима су председници Јерменије и Молдавије, европски комесар Јоханес Хан, шефови руске и немачке дипломатије, Сергеј Лавров и Хајко Мас, потпредседник белгијске владе Дидије Рејндерс. . .
Вучић ће имати и одвојене сусрете са посланицима Бундестага, сенаторима и члановима делегације Конгреса САД, као и са званичницима Министарства спољних послова Велике Британије.
Током конференције Вучић ће учествовати на Панел дискусији „Безбедност у Југоисточној Европи: два корака напред, један корак назад”.
Вучић је, раније, најавио да у Минхену, где се окупља светска политичка елита, иде да се бори за Србију.
Организатор конференције најављује да ће од 15. до 17. фебруара, о актуелним кризама и безбедносно политичким изазовима у свету, што је главна тема скупа, говорити око стотину високих представника из политике из целог света.
Како се истиче у саопштењу достављеном Танјугу, после 2017. немачка канцеларка Ангела Меркел поново ће узети учешће на Минхенској безбедносној конференцији, на којој ће говорити и шеф немачке дипломатије Хајко Мас, министарка одбране Урсула фон дер Лајен, министар привреде Петер Алтмајер, вицеканцелар и министар финансија Олаф Шолц, али и више од 45 посланика Бундестага из свих фракција.
САД такође долазе са, до сада, најбројнијом делегацијом, коју ће предводити потпредседник Мајк Пенс, а у којој ће бити и представници Конгреса, на чијем челу ће бити председница тог тела Ненси Пелоси.
Међу учесницима ће бити и високи званичници Кине, шефица европске дипломатије Федерика Могерини, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, али и шефови Међународног монетарног фонда и Светске банке.
На дневном реду конференције посебна тема биће последице нове ере такмичења великих сила, а говориће се и о контроли наоружања и сарадњи у одбрамбеној политици.
„Преведено” на недипломатски језик, чини се да ће главна тема бити како да се заустави Кина, те однос према Русији.
Ове две земље посебно су апострофиране и у годишњем Извештају Минхенске безбедносне конференције, под називом „Велика слагалица: ко ће скупити делове”, и то у делу који се бави Западним Балканом.
У региону су, како се констатује у документу, недостатак политичког и економског напретка, као и замор од проширења Европске уније умањили веру „обе стране” у извесност чланства.
Негативан развој ситуације на Западном Балкану се интензивира, наводи се у Извештају, док други актери повећавају свој утицај, нарочито Кина и Русија.
Кина се види као најновији „играч” на Балкану, а њене активности буде сумњу унутар ЕУ да би Пекинг могао да искористи своју економску снагу зарад политичке добити.
Русија је, додаје се, традиционални играч у региону, али сада Балкан посматра као кључни део нове „велике игре”, која може да помогне у ометању и слабљењу Европске уније.
Москва се отворено оптужује за мере у циљу дестабилизације Западног Балкана, укључујући активне напоре за подстицање етнчког конфликта и изазивање фрустрација код ЕУ мерама антизападне пропаганде.
Истовремено, стабилност у региону остаје крхка, констатује се у Извештају.
У Сарајеву расте страх од ескалације етничких тензија након уласка „српског националисте” Милорад Додик у Председништво БиХ, кажу у Извештају.
А као пример „крхке стабилности” наводе да је Косово у децембру – противно жељи НАТО – одлучило да формира своју војску на шта је Србија, како се тврди, одговорила претњом оружане интервенције, преноси Танјуг.
RSS