Европски суд правде наложио је Европској агенцији за безбедност хране ЕФСА да објави све студије о здравственим ризицима који се могу довести у везу с употребом глифосата у пестицидима. Будући да је ЕФСА до сада одбијала да објави ове податке, наводно због заштите интереса компанија које га користе, ово је у Европском парламенту оцењено као велики преокрет. У Европском парламенту чули су се крајем прошле недеље коментари да је суд на овај начин закључио да заштита пословних интереса није увек оправдана.
ЕФСА ће зато, како је саопштено, морати да објави извештаје великих произвођача агрохемијских производа и њиховој токсичности, како би научници и јавност могли да процене опасности које ти пестициди представљају за људско здравље и околину.
Како је „Политика” већ писала, поступак пред Европским судом правде у Европском парламенту покренула је у мају 2017. године група „Зелених” и „Европског слободног савеза”, пошто је ЕФСА објавила да глифосат није канцероген, али није поднела документацију која би поткрепила ту тврдњу. Ове податке Европска агенција за безбедност хране није објавила, јер је то, наводно, било против интереса компанија које производе овај хербицид, иначе један од најчешће коришћених у свету. Суд је размотрио ове разлоге и захтеве Зелених и Европског слободног савеза и закључио да су пестициди, у којима се користи хемијски производ глифосат, један од најраширенијих хербицида у пољопривредној производњи и у Европи. У одлуци суда наведено је да је Међународна агенција за истраживање рака оценила глифосат као потенцијално канцероген.
ЕФСА која је тврдила да податке не може да објави због заштите комерцијалних интереса компанија, саопштила је и да не постоји јавни интерес да се овакве информације поделе у јавности, али суд није заузео исто становиште. У пресуди, напротив, стоји да заштита интереса правног или физичког лица не може бити изнад права јавности на информације које се тичу заштите здравља и околине. За Европски суд правде тако је неспорно да би требало објавити комплетну документацију коју Агенција за безбедност хране има о глифосатима, а да није у обавези једино да помиње лична имена која се налазе у извештају. Глифосат и његова употреба у пољопривредној производњи одавно је већ поделила Европу. Док је Немачка 2017. године успела да обезбеди продужење употребе глифосата на још пет година, Француска се томе жестоко успротивила и најавила да ће на својој територији забранити употребу пестицида који садрже спорни глифосат.
Те 2017. године, када је истицала лиценца за употребу глифосата, многи су веровали да ће то бити крај најпознатијег хербицида који користе и произвођачи у Србији.
Међутим, у ЕУ је тесном већином продужена његова употреба, што су многе земље оспоравале, позивајући се на извештај Светске здравствене организације, која га је још 2015. године означила потенцијално канцерогеним. Глифосат се може наћи у такозваним тоталним хербицидима, средствима која служе за убијање корова на њивама. Он је и у Србији на листи одобрених супстанци, а та листа се ажурира сваке године. Из ресорног Министарства су више пута напомињали да Србија прати одлуке ЕУ и о овом питању. Према неким проценама, глифосат се код нас користи на око пет одсто обрадивих површина, а пољопривредници га користе, углавном, на стрњиштима и местима која би требало да очисте од корова.
Најгласнији противник овог производа је Калифорнија, у којој је забрањена његова употреба, а постоји и више стотина тужби које су произвођачи поднели против највећег произвођача глифосата, и то због здравствених проблема, јер их произвођач није упозорио на могућност оболевања од најтежих болести, наведено је у тужбама.
RSS