Сваки млади човек са дипломом у руци када изађе из студентског амфитеатра, попут неискусног возача, почиње да вози аутопутем са циљем – проналазак посла. Писање биографије, претрага огласа, распитивање где је потреба за радницима њиховог профила, чини се лакшим и видљивијим делом ове животне авантуре.
Прелазак из академског у свет рада изузетно je стресан. Оно што се дешава унутар сваке личности на том путу, понекад се скрива и од најближих.
Разне недоумице од оних да ли су стечена знања довољна да се потенцијални послодавац одлучи баш за њих, како обезбедити егзистенцију, да ли да се тражи „веза”, међутим, могу да буду отклоњене уз стручну помоћ још док су власници индекса, и то на адреси Центра за развој каријере и саветовање студената Београдског универзитета. Од Дејане Лазић, директорке Центра затражили смо одговоре на ова и друга питања која осветљавају тему: колико су српски академци спремни за тржиште рада и како да се снађу у новој животној фази.
1. Које су кључне вештине које студенти морају да имају да би уз стручна знања лакше дошли до посла?
То су такозване преносиве, функционалне вештине које леже у основи квалитетног обављања сваког посла. Комуникацијска вештина, сналажење у тимовима, решавања проблема, аналитичко размишљање, преговарање, генерисање нових идеја су такозване меке вештине и послодавцима су од пресудне важности када одлучују кога ће изабрати међу кандидатима. Уз то, врло је важно да су кандидати за посао мотивисани, да поседују одговарајуће личне карактеристике. У савременом свету је важно да знају да успешно представе сопствене предности приликом разговора за посао.
2. Где могу да стекну те вештине?
Током студија добро је да иду на различите ваннаставне активности. У Центру саветујемо ангажман у студентским организацијама, волонтерски рад, учешће на семинарима из области меких вештина, курсеве рада на рачунару, страних језика, Да учествују на такмичењима у израдама студија случаја. Пракса је свакако најкориснији начин да знање прерасте у компетенцију. Кроз праксу све што уче на факултету спроводе у радном контексту и то искуство је непроцењиво сваком потенцијалном послодавцу.
3 Постоје ли бесплатни курсеви, јер знамо да мало студената себи може да приушти такву едукацију?
Има их, али не у довољној мери. Постоје компаније које су спремне да држе бесплатно курсеве, ангажујући своје запослене или стипендирањем полазника. Недавно смо у сарадњи са компанијом Тризма организовали курс „Ексел за понети”. Једна од иницијатива је програм „Студенти студентима”, који дуго година реализују студенти Филолошког факултета за студенте других факултета, држећи бесплатне курсеве страних језика. Једна од могућности су бесплатни интернет курсеви (MOOC) за које је довољно имати интернет конекцију и компјутер.
4. Има ли разлике између студената са друштвених наука и оних са факултета природних наука у односу према стицању тих вештина?
Не постоји разлика у односу на групације факултета са којих студенти долазе, говори наше искуство. Више можемо говорити о разлици у природи интересовања.
5. Да ли су академци Србије у односу на колеге из Европе, земаља у окружењу спремнији за тржиште рада?
Постоје велике сличности када је реч о спремности да се додатно усавршавају, али се разликује број прилика и мера у којој то наши студенти искористе у односу на њихове колеге у европским земљама. Нажалост, нема истраживања на ту тему. Једно раније, регионално истраживање пратило је каријерне дестинације студената Србије, Црне Горе, Републике Српске и Босне. Тада нису уочене велике разлике у односу на потребе за ваннаставним активностима и степеном ангажовања студената.
6. Шта привредници сматрају да недостаје младим кандидатима, а од чега студенти страхују на разговору за посао?
Управо је у току реализација два велика истраживања којима желимо да „измеримо” очекивања и ставове послодаваца с једне и очекивања и ставове студената, са друге стране. Занимљиво је што студенти не препознају довољно значај управо оних квалитета које највише истичу да поседују: мотивацију и квалитетне личне особине. Такође, сматрају да су оне које им највише недостају – практичне вештине и радно искуство кључне у жељама послодавца. Тако погрешна претпоставка о томе шта је важно на тржишту рада веома утиче на самопоуздање студената па тиме и на инертност у потрази за каријерним приликама.
7. Колико су психолошки спремни за изазов преласка у пословни свет?
Редовна понуда у Центру су управо каријерна и психолошка саветовања. Најчешће долазе да траже помоћ у припреми докумената за пријаву за посао и праксу, желе да провере да ли садржај, формат биографије, мотивационог писма дају праву слику њихових квалитета. Могу да се припреме за разговор за посао. Вежбамо, симулирамо интервјуе како би се са више самопоуздања припремили за селекцију. Долазе и студенти који нису током студија били на пракси, а постали су свесни да ће им то бити предност приликом запошљавања. Њих упућујемо на актуелне конкурсе, подстичемо да се сами јављају компанијама које немају тренутно отворене конкурсе. Веома је драгоцена психолошка подршка онима који немају довољно самопоуздања, тешко доносе одлуке, имају проблема да окончају студије или су у страху да се неће снаћи.
8. Који проценат академаца уопште обави неку праксу у радном окружењу пре стицања дипломе?
Тешко је то рећи у процентима. Иако су прилике генерално боље и даље нема довољно могућности за праксу. Нажалост, и послодавци не попуњавају све расписане позиције. Настојимо да у сарадњи са компанијама обезбедимо велики број конкурса и да студентима предочимо све предности праксе и потребне информације.
9. Каква је ситуација у другим универзитетским центрима. Постоје ли сличне адресе где могу да се обрате за помоћ?
Сви државни универзитети, али и неки приватни имају центре за развој каријере у свом саставу. Активни су центри у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу. Сви раде на програмима каријерног информисања, саветовања, каријерног образовања, програмима повезивања студената и привреде.
10. Дајте неки практичан савет шта могу да учине за себе како би касније били у предности приликом тражења посла?
Позвала бих их да се пријављују за праксу, обуке, волонтирање… Да предузму нешто већ данас, да развијају, негују лични проактиван став. На нашем сајту редовно објављујемо актуелне позиве. Велики број прилика је, на пример, у оквиру Програма праксе који реализујемо са Министарством грађевине, инфраструктуре и саобраћаја, у предузећима и агенцијама које су под њиховом надлежношћу. Актуелан је програм праксе у грчким компанијама. Ускоро ћемо организовати посете компанијама, програм „Каријерно ћаскање”, који омогућава директан контакт са запосленима у компанијама, да их питају, да се посаветују са старијим и искуснијим колегама.
Три предности волонтирања
Послодавци желе да запосле факултетски образоване младе људе, али очекују да буду сналажљиви, комуникативни, добри у тимском раду, са неким искуством. Очекују да су у стању да добро организују време, подносе могући притисак који посао носи собом; да се сналазе и, наравно, да су у стању да ураде више него што је на први поглед потребно. Волонтерски ангажман и пракса дају студентима прилику да развију такве вештине, употребе теоријско знање које су стекли на студијама.
Уједно је прилика да сваки студент кроз лично искуство стекне праву слику како изгледа радно окружење, што омогућава да тестира да ли заиста жели да ради у одређеној компанији, одређену врсту посла.
Позитивно делује на самопоуздање. На пракси, волонтирајући, опробали су се као епизодисти и онда са више самопоуздања могу да конкуришу и прихвате главну улогу када нађу посао.
Заблуде студената
У току су два истраживања Центра за развој каријере и саветовање и у „Магазину” први пут објављујемо неке од, до сада, добијених резултата. Студенти верују да послодавци при селекцији највише вреднују:
– претходно радно искуство (64,7 процената одговора студената)
– професионална знања и вештине (50 процената)
– уклапање кандидата у тим и организациону културу (42,6 процената)
– познавање страних језика (39,4 процента)
– личне особине (34 процента)
– мотивацију (31,1 проценат).
Сматрају да се знатно мање цени: самопоуздање, рад на рачунару, просек оцена, додатни тренинзи/обуке/сертификати, меке вештине, дужину студирања тј. студирање у року.
Упоређујући ове процене са одговорима послодаваца, студенти су у заблуди, јер више од 90 процената послодаваца истичу као важно мотивацију и личне особине. Две трећине њих, такође, међу кључне особине наводе управо меке вештине, рад на рачунару и тек за трећину испитаних послодаваца радно искуство је пресудно.
RSS