ГОДИШЊИЦА ТЕШКОГ ЗЛОЧИНА: Видео-трака злочина над Србима изнајмљивана као хорор филм

ГОДИШЊИЦА ТЕШКОГ ЗЛОЧИНА: Видео-трака злочина над Србима изнајмљивана као хорор филм

20.06.2019. – 14:36

Веритас (фото: veritas.org.rs)

За хрватски злочин над Србима на Миљевачком платоу нико није одговарао у Хашком трибуналу ни послије 27 година иако постоји видео-трака на којој су сами починиоци забиљежили тај злочин и која је изнајмљивана као хорор филм по видео клубовима у Европи, саопштио је Документационо-информативни центар Веритас.

Из Веритаса напомињу да су за овај злочин пред хрватским судовима осуђена само два припадника Хрватска војске на по три године затвора.

У саопштењу се подсјећа да је Хрватска војска 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села.

Уочи напада хрватска страна је од српске затражила уздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требало да почне у Шибенику, да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје.

Био је то први већи напад војних снага Хрватске на Републику Српску Крајину након што је Унпрофор преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.

Савјет безбједности УН донио је 30. јуна исте године Резолуцију 762 којом осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што је Хрватска одбила.

Епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје.

Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти наредиле су српским заробљеницима, под пријетњом смрћу, да их бацају у крашку јаму намијењену за крупни отпад.

Хрватска радио станица Сплит, у маниру крајњег цинизма, емитовала је имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са разним погрдама.

Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској, посредством Унпрофора, предала 21 тијело које није било покопано или покопано ван јаме и кости извађене уз помоћ спелеолога из ове јаме спаковане у 20 врећа измијешане са костима животиња, што је отежавало идентификацију.

Од дијелова костију и тијела на српској страни је састављено 40 лешева, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.

Послије пада РСК, ни међународна заједница, ни Хрватска нису показале никакво интересовање да ти посмртни остаци буду ексхумирани и идентификовани савременом ДНК-а методом.

Послије тога, 17 преживјелих заробљеника су, након тортура у затворима Кулине у Шибенику, Лора у Сплиту и Керестинац у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.

Након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је у септембру 2014. године осудио двојицу припадника Хрватске војске – Анту Бабца на три године и осам мјесеци и Мишу Јаковљевића на три године затвора због убиства ратног заробљеника Мирослава Суботића, припадника ТО РСК из книнског села Ервеник. Казна им је потврђена и пресудом Врховног суда Хрватске од 6. септембра 2017. године.

За злочин на Миљевачком платоу нико није процесуиран пред Хашким трибуналом, упркос томе што је мноштво валидних доказа достављено свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима.

РТРС