Још, у библиотекама,
тражим велику Књигу –
да на маргини последње странице
нешто допишем.
та књига је мој лична карта,
матична књига рођених,
матична књига умрлих,
и бесмртних.
„Матична књига живота“, Драган Лакићевић
Једна врло занимљива поетска збирка Драгана Лакићевића свакако је „Породични музеј“, у издању „Партненона“ 2018. године. Поеме (заиста не можемо рећи – песме) састављене су од сећања, промисли, осећања према прецима, прошлости, али и данашњем времену, који се често преплићу у узрочно-последичним односима. Познати књижевник, антологичар и уредник Српске књижевне задруге представља нам своје родно место и све што га у њему веже, драге ликове предачке и савременичке, њихов интересантан начин живота, обичаје и навике. Понекад су представљени комично, некад са носталгијом, али увек са поштовањем и дубоком свешћу о њиховом значају.
Поетска остварења у овој збирци садрже развијену, помало филозофску фабулу, живописне слике и врло лепо описане ликове чланова породице. Светла нит бесмртности непрекидно се провлачи и износи се закључак да драге особе не умиру онда када их задеси физичка смрт, већ када ми престанемо да мислимо на њих и да их волимо.
Ову збирку прати изузетан поговор Александре Жежељ Коцић, која је погодила срж поетике Драгана Лакићевића. Топлина ове збирке се незадржимо шири са сваким прочитаним стихом и сваког од нас учи и подсећа на праве породичне вредности и значај породице за сваког појединца.
МА Дајана Лазаревић
RSS