Kapitalizam i masovna proizvodnja doveli su do toga da kartonska ambalaža nađe svoje mesto na tržištu. Danas ih svakodnevno koristimo, bilo da menjamo mesto boravka, bilo da pakujemo poklon ili otvaramo pakovanje omiljenog slatkiša, čokolade ili keksa.
Koliko se danas tržište modernizovalo govori o tome i podatak da postoje specijalizovane radnje koje se isključivo bave proizvodnjom kartonske ambalaže i to nije samo slučaj u Beogradu, nego takvih radnji ima širom Srbije.
Kako je nastala kartonska kutija?
Danas se mogu naći svuda. Katronska ambalaža ima osnovnu svrhu za čuvanje materijalnih dobara i njihovo skladištenje, a njena funkcija je i zaštitna, jer dobra čuvaju od oštećenja. Svakodnevno se koriste, ali se o njihovo nastanku ne zna baš mnogo.
Iako deluje neverovatno, ali prvi primitivni kartonski oblik nastao je još pre pojave nove ere i to na prostorima današnje Kine. Podaci kažu da se dva veka pre naše ere koristio papir koji j bio tvrd i po strukturi je bio sličan današnjem kartonu, jer je bio napravljen od drveta duda. Tvrdi papir se u to vreme koristio za čuvanje i odlaganje hrane.
Nimalo ne iznenađuje ovaj podatak, jer su u to doba Kinezi zapravo i pronašli papir na kojem se pisalo.
Međutim, karton je tek počeo da se izrađuje u 17. veku, a tada je i Evropa već bila na pragu prve industrijske revolucije. Pre nego što je nastala kartonska ambalaža, a pre svega kutija, karton je služio za pisanje. Tek u 19. veku počinje da se koristi u pojedinim ancima proizvodnje, a najpre se proizvodio za jednu formu društvene igre u Nemačkoj.
Kasnije su se dosetili proizvođači šešira kako mogu da iskoriste karton, pa je polovinom 19. veka napravljen karton koji je pratio oblik šešira kako bi ga sačuvao od kiše, vlage i gužvanja. Tako je kartonska ambalaža dobila svoju namenu koja se ni do današnjih dana nije mnogo promenila. Tek u drugoj polovini 19. veka dolazi se na ideju da se karton može koristiti i za pakovanje bilo kojih materijalnih dobara. Tako su fabrike osmislile način na koji su kartonske kutije počele masovno da se proizvode kako bi se proces proizvodnje dodatno ubrzao.
Od ručne proizvodnje sada se došlo na fabričku izradu, jer je ručna izrada trajala dugo, a ljudi ručno nisu mogli lepo da sabiju papir i od njega naprave karton. Prva farbika koja je počela da proizvodi kartonsku ambalažu bila je u Bruklinu i započela je sa proizvodnjom kutija kakve i danas koristimo.
Masovna proizvodnja – masovna prodaja
Sa fabričkom proizvodnjom ubrzao se način izrade, ali i količina kutija koja se proizvodila. Samim tim je i potreba potrošača rasla, a umesto čoveka sada su mašine obavljale posao proizvodnje. Fabrika za proizvodnju kutija svoj posao je slučajno započela, ali se na prve klijente nije dugo čekalo.
Od manjih kutija počele su da se proizvode sve veće da bi na kraju oblik i veličina kutija počela da se prilagođava željama i potrebama kupaca. Danas katronska ambalaža je u svakodnevnoj upotrebi i veoma je funkcionalna, ali i praktična.
RSS