22.06.2019. – 8:51
Фото: REUTERS / IRAKLI GEDENIDZE
Председница Грузије Салома Зурабишвили фактички је оптужила Русију за организацију протеста у тој земљи, у којем је повређено скоро 240 људи, укључујући и 80 полицајаца. Москва је такве оптужбе категорично одбацила, а Кремљ је догађаје у Тбилисију назвао „русофобном провокацијом“. Грузијска опозиција најављује нове протесте.
Зурабишвилијева је назвала Русију „непријатељем и окупатором“ и рекла да је руска „пета колона“ можда данас и опаснија од отворене агресије. У саопштењу је навела да подела земље и друштва и унутрашње конфронтације не одговарају никоме осим Русији. Према њеним речима, „деструктивне“ опозиционе снаге које изазивају насиље, испуњавају „московски план“.
Министарство унутрашњих послова Грузије назвало је протесте у Тбилисију — „покушајем масовног преврата“.
Наставак тренда да се тражи „руски траг“
Москва истиче да су сва дешавања у вези са Грузијом искључиво унутрашње питање те земље и наглашава да Русија са тим нема никакве везе.
Члан комитета Савета Федерације Русије за међународне послове Олег Морозов рекао је да је целокупан став опозиције формиран искључиво са циљем да се изазове провокација — „блокирали су рад руске делегације, што представља грубо кршење међународног права“.
То је, како је рекао, испровоцирало кризу у друштву и то у друштву које је већ дубоко подељено. Према његовим речима, увек је било у тренду у свему тражити „руски траг“.
До нереда у Тбилисију је дошло у четвртак вече током Генералне седнице Међупарламентарне скупштине православља, коју је шеф руске делегације Сергеј Гаврилов отворио седећи у фотељи председника грузијског парламента, што је изазвало незадовољство опозиционих посланика из Јединственог националног покрета и посланика Европске Грузије.
Радикали прете и ударају
Учесници протеста су претходно тражили да руски делегати под хитно напусте земљу. Специјалне јединице полиције употребиле су сузавац и гумене метке против демонстраната који су покушали да продру у здање парламента у Тбилисију, тражећи оставке чланова владе. Опозиција захтева оставку председника парламента Ираклија Хобахидзеа и министра полиције Георгија Гахарије, које сматра одговорнима за инцидент.
Гаврилов је изјавио да га је у председничку фотељу, због чега је и настао инцидент, сместила грузијска страна и да је то било у складу са протоколом одржавања таквих догађаја.
Он је подсетио да се није први пут нашао у таквој ситуацији, да је већ седео у тим фотељама и у другим земљама, али да то није никада изазвало никакав инцидент. Гаврилов је рекао и да су му радикали претили и да су га чак и ударили.
Такође је навео и да се тренутно у Грузији дешава покушај преузимања власти од стране радикала, које координишу силе ван територије земље.
Позната матрица
Руски политиколози сматрају да је антируски митинг у Тбилисију прошао по сценарију обојених револуција и упозоравају да то може довести на власт Сакашвилијеве пријатеље и окончати нормализацију односа између Русије и Грузије.
Руски политиколог Артур Атајев оцењује да је тај инцидент био „планирана провокација“ и не искључује да је провокација била директно координирана са бившим председником Грузије Михаилом Сакашвилијем, који је напустио родну Грузију 2013. године, где је против њега покренут низ кривичних поступака, а по некима је у одсуству осуђен на затворске казне. Након тога је ушао у украјинску политику, када му је тадашњи председник Петро Порошенко, иначе његов пријатељ још из студентских дана, дао украјински пасош и именовао га за губернатора Одеске области.
Након што је „пукла тиква“ између дојучерашњих пријатеља и сабораца, Сакашвили је протеран из Украјине, али се вратио крајем прошлог месеца, пошто му је нови украјински председник Владимир Зеленски то омогућио.
Повратак Сакашвилија
Сакашвили је недавно изјавио да ће се „у најскорије време вратити у Грузију“. Тада нико није обраћао пажњу на његове најаве, јер се сматрало да је то још једна празна прича контроверзног политичара.
Експерти оцењују да се Грузија сада поново нашла на прагу револуције као и пре 16 година, када је напад на парламент од стране присталица Михаила Сакашвилија претворен у „револуцију ружа“, што је касније довело до промене власти у тој земљи.
„Ово је била ефикасно спроведена акција у Сакашвилијевом стилу. Могуће је да је била и директно координисана са духовним лидером те странке, Михаилом Сакашвилијем. То је дало нови политички подстицај Јединственом националном покрету, тако да је ово нека врста покушаја ренесансне Сакашвилија и његовог пројекта Јединственог националног покрета“, сматра Атајев.
Руско Министарство иностраних послова саопштило да је забринуто због понашања радикала који су блокирали рад Међупарламентарне скупштине православља, а председник руске Државне думе Вјачеслав Володин изјавио је да сви ти потези нису у складу са нормама одржавања међународних догађаја.
RSS