Intervju sa Natašom Đurović, autorkom zbirke priča ”Besmrtna”

ASinfo: Šta ste po zanimanju, čime se bavite i kakva je Vaša angažovanost na polju književnosti?

Moje zanimanje je veoma nepopularno – domaćica. Bavim se svim onim što se u vremenu, kad je profit smisao, svrha i cilj – smatra gubljenjem vremena i zbog čega me svrstavaju u grupu dokonih. Ukratko, bavim se onima koje volim i onim što volim.Po obrazovanju sam diplomirani pravnik, a po opredeljenju borac za život u kome ljubav i čovečnost imaju glavnu ulogu.

ASinfo: Recite našim čitaocima nešto o sebi. ASinfo: Vaša zbirka priča ,,Besmrtna” Pohvaljena je na izboru za Кnjigu godine, a prethodne godine je osvojila Prvo mesto na konkursu za besplatno štampanje knjige u sklopu manifestacije “Drinskih susreta”. Vašu ste knjigu predstavljali i putem promocija. Možete li nam nešto reći o tome? Na kakav je prijem kod publike naišla Vaša knjiga?

Ne volim da pričam kako je ta nagrada bila iznenađenje, jer svi učestvujemo sa namerom da budemo najbolji, zar ne? Međutim, poruka da dostavim svoje ime, prezime i naziv zbirke jeste bila iznenađenje.O nazivu nisam razmišljala, ali prvo što mi je tad palo na pamet, bila je priča “Besmrtna”, tako da zbirka po njoj nosi ime.Prva promocija bila je u Zvorniku pred punom salom Gradske biblioteke. Nisam imala tremu, ali tad sam shvatila kolika je odgovornost autora za to što piše i da njegov rad govori o njemu. Dopalo mi se, jer je publika bila aktivna, postavljali su pitanja i to je bio dokaz da je ono što pišem, pažljivo praćeno.

“Drinski književni susreti” su manifestacija koja okuplja ne samo dobre autore, već dobre ljude, pre svega, koji će vas uvek toplo dočekati.

I koliko god nagrada bila iznenađenje, zahvalnica za uspešnu saradnju je bila mnogo veće! Nju zaista nisam očekivala, zato sam i bila zbunjena kad su mi je uručili. Ne bih znala šta mi je od to dvoje draže.

ASinfo: Sam naslov knjige ,,Besmrtna” ukazuje nam na prisutnost metafizičkog, upućuje nas na onostrano, sve ono što leži na ivici snova ili sa one strane uma. Priče u njoj su sa motivima, nalik na naše narodne legende i mitove. Кao da ste oživeli srednji vek, zlatno doba uspona srpske države, naročito su prisutni motivi i geografski pojmovi vezani za Rašku oblast. Možete li nam reći otkuda ideja za ovu tematiku? I ko je bio zadužen za izgled korica?

-Za izgled korica, ne samo mojih, već i nekoliko knjiga drugih autora, zadužena je Smiljana Živković, učenica druge godine srednje umetničke škole u Kraljevu, koja pored slikarstva, voli arheologiju, kvantnu fiziku, sport… Kažu da je uspešan budući grafički dizajner, ali ja ne bih prejudicirala stvari, ostavila bih vremenu da pokažu. U to da će biti uspešna čime god se bude bavila, ne sumnjam.Što se priča tiče, istina je, obiluju motivima iz naše istorije i mitologije koja je nepravedno zapostavljena. Ne znam kako je došlo do toga da ih baš ja oživljavam, kao što ne znam kako je došlo do toga da od svih mojih talenata, ispliva talenat za pisanje, koji sam, iskreno, najmanje negovala. Možda je to negde zapisano negde, ne znam, a činjenica je da udaljena mesta o kojima smo čitali i maštali kriju tajne, ali ono što nam je najbliže, krije ono što nam je potrebno.

Naša Dolina vekova puna je priča i koliko god da ih bude napisano, uvek će imati inspiracije za još neku. Ona je naše nasleđe.

Onostrano ne postoji, život je mnogo više od onoga da se pogledom obuhvati, a sva ta bića žive u meni od rođenja i kao što su deo mojih priča, deo su mene a možda  i neko od čitalaca shvati da su  deo njega.

ASinfo: Urednik ste časopisa ,,Sizif”, često organizujete večeri poezije i promocije časopisa, na kojima druženja budu dugo prepričavana. Recite nam nešto više o časopisu ,,Sizif” , o timu koji sarađuje na njemu, izboru za konačni sadržaj i njegovim promocijama.

“Sizif” je časopis za kulturu, jer u njemu sem eseja, priča, poezije, mogu se naći fotografije, crteži, karikature, strip… Svako ko ima da kaže nešto u prilog afirmaciji kulture, dobrodošao je. Posebno sam ponosna na mlade stvaraoce koji su se već sad prihvatili Sizifovog posla i pomažu mu da opstane.

Radovi prolaze selekciju, nema protekcije i u časopisu se ne može naći rad koji ne ispunjava kriterijume, koji se tiču i forme i suštine.

Časopis je nastao pre četiri godine i urađen je po ideji Nebojše Pandrca, odgovornog urednika. Ove godine u februaru izašao je dvadeseti broj, što se smatramo velikim uspehom, s obzirom na uslove u kojima živimo i radimo. Naravno, uvek može bolje, zato od autora očekujem da kad pregledaju časopis, pročitaju, kažu svoje mišljenje.

Druženja kod nas nikad dosta! Umesto da pričam o tome kako pored recitovanja i diskusije umemo i da zapevamo, pozvaću vas u goste da se lično uverite.

ASinfo: Vaša ljubav prema mitologiji, folkloristici, prema srpskom selu, prirodi ogleda se jasno u Vašem stvaralaštvu. Šta vas još inspiriše i u koje sfere kreativnosti Vas vode sve njeni dometi? Šta za Vas znači pisanje, je li vas oslobađa i ispunjava?

Stvaranje je smisao postojanja, način da se čovek izrazi i pokaže u najboljem svetlu, ali pred sobom pre svega. Nismo ovde da bismo pravili prazan hod, već da bisdmo omogućilii životu da traje. Ne moramo svi biti pisci, neko je dobar cvećar i ništa manje važan od bilo kog drugog.

Rođena sam u kraju bogatom pričama, istorijom, ali i ratovima i tugom. Neke priče moraju biti zabeležene zarad budućnosti, ne zarad moje slave. Inspiracija je svuda, a moje priče su o običnim ljudima i životu koji može biti i ovakav i onakav. Ono najbolje u čoveku mi je najveća inspiracija.

ASinfo: Pišete i poeziju, imate li u planu neko novo delo, drukčijeg žanra? Šta mogu očekivati čitaoci od vas još?

Ko me poznaje, zna da može svašta očekivati od mene. Trenutno planiram drugo, dopunjeno  izdanje zbirke “Besmrtna”, gde će se naći i nekoliko priča koje čitane sa bilo koje strane, daju smislenu celinu.

Trenutno pišem tekstove, čiji cilj je da ljudi upoznaju Srbiju – o gradovima i mestima koje treba posetiti, a koje smo nepravedno zapostavili. Dalje ne bih otkrivala, neka bude iznenađenje.

ASinfo: I za kraj razgovora, koja bi bila Vaša poruka čitaocima?

Nisam sigurna da volim bilo šta da poručujem, radije bih im poželela da budu srećni, ma gde ta sreća bila.

Razgovor vodila: Nevena Milosavljević,

prof. srpske književnosti i jezika

Jedan od članova tima ASoglas