РАЂАЊЕ ЧОВЕКА
Човек се рађа из семена доброте
посејаног у плодно тле.
Он има способност да прихвати
без предрасуда свакога,
како добре, тако и зле
.
Рађа се из љубави коју другима даје,
јер жив је тек колико љубави у њему има.
У супротном је то смрт за време живота
и узалуд му све ако није у стању да воли.
Неретко се човек рaђа и из највеће боли,
из способности да премости проблеме
и са оним финим смислом за хумор,
када можда у њему све вене
и кад се иза осмеха крије туга.
Да би се родио човек
мора да порасте до друга.
Друг не може бити неко ко човек није.
И није битно да ли пријатељство траје довека,
јер баш свако је родило по једног човека.
Рађа се из “малих” свакодневних успеха,
од којих гради себе и своју личност.
Kao и онда кад све од себе даје
и кад у људска срца усели радост.
Благости рађају човека.
Оног који у души има спокоја и мира,
а у срцу љубави за себе и ближње.
Такав човек је благослов од самог свемира.
Човек се рађа из свих извора
овоземаљских лепота.
Његово је савршено несавршенство.
Човек је најдрагоценије дело живота.
Невена М Ивановић
RSS