Ne možemo gladni u rat,
Više ovdje nije ni brat,
U Njemačkoj rinta,radi
NE MOZEMO U RAT GLADNI.
A od onog prošlog rata
Danas tumor ima tata,
Očekuje stalno brata
Da otvori naša vrata.
Jednu tačku mama gleda,
S’ nama nije čak ni deda,
Jer njega i moju baku
Zaklaše na kućnom pragu.
I kuću smo izgubili,
U tuđoj se namučili,
Više puta gladni legli,
Otkako smo mi izbjegli.
Mene noću često nešto budi,
Skačem u snu, čujem krike ljudi.
Mi vam za rat više nismo,
Mnogo toga izgubismo,
Ovdje vam se jedva živi,
Mi vam ništa nismo krivi.
Vakcine ste rasprodali,
Milione ste oprali,
Sad se tamo ubijajte
A nas ovdje ne dirajte.
Mi oprali nismo ni odjeću,
U ratu smo izgubili vreću,
U podrumu ima prazan ćup,
Plata kasni a prašak je skup.
Ostao nam samo još naš mir,
Ne damo ga za nečiji hir.
Niko nema djece za bacanje,
OMLADINA NEĆE RATOVANJE!
Jelena Martinović
Februar,2022
Фото Интернет
RSS