Прљаве кише – Дејан Спасојевић

Прљаве кише

Док падају неке прљаве кише,

суморне капи, суморне теме,

Пролазе дани, тихо, све тише –

Истиче вријеме, односи бреме.

Сунчани зрак за облаком чека,

Љубав вири са прозора сјете,

,,Свемогућство светом тајном шапти

Само души пламена поете“.

Истрај, стани, сачекај да прође:

Тамно вријеме, године и сати,

Доба мирно, с благословом среће

Доћ’ ће онда кад се Господ врати.

Дејан Спасојевић