Da imaš dušu ko pamuk
Na leba da te mažu
Opet će nešto loše da kažu
Da si do srži pokvaren
Za prevaru svaku obdaren
U oba slučaja
Od početka do kraja
Siguran budi
Pričaće ljudi
Da si lep kao slika
U svom kraju dika
I da si kao lopov ružan
Za priču ćeš uvek im biti
dužan
Pričaće ljudi
Nemoj ništa to da te čudi
Priča se uvek o drugom lako
I oduvek je tako
Da sijaš od sreće
Od koje nema veće
I kad si tužan beskrajno
Kad ništa ti ne ide bajno
Znaj, nekima biće to sjajno
A neki će možda i da te shvate
Neki iz prve, neki na rate
Ali od kad je sveta, veka i ljudi
Čovek će drugom da sudi
A ne voli kad njemu sude
I tako će uvek da bude
I kad drugima pomažeš
I ako im svojski odmažeš
Dok živiš bićeš tema
Tu nema dilema
Prosto je, takvi su ljudi
Iz kože svoje duše da protegnu
Pa da malo vilice rastegnu
Ti iznad toga budi
Na putu, što si sam izabrao
Prati znake
Siguran i uvek volje jake
I pazi dobro na razdelne linije
Na samog sebe i svoje najmilije
Nebojša Brka Stanojković
RSS