Рукопис древне цивилизације из долине Инда, који је остао неразјашњен више од 150 година, поново изазива велику пажњу, након што је Индија понудила награду од милион долара ономе ко успје да је дешифрује.
Најновију награду објавио је M. К. Сталин, лидер јужне индијске државе Тамил Наду, који вјерује да је та скрипта повезана са дравидским језиком.
Цивилизација долине Инда, која је обухватала подручје данашњег Пакистана и сјеверне Индије, и даље је мистерија, а њени симболи изазивају расправе међу истраживачима, пише Си-Ен-Ен.
Професор са Универзитета у Вашингтону, Раџеш П. Н. Рао, који се бави дешифровањем рукописа више од десет година, наглашава да би разумијевање дравидског језика могло да пружи кључне увиде у историју Јужне Азије.
Он је додао да би откриће могло да помогне у рјешавању политичких и културних питања у вези са поријеклом народа Индије и да увид у цивилизацију из бронзаног доба која је била ривал другим старим цивилизацијама, попут Египта и Месопотамије.
Неки историчари вјерују да су у њој живјели милиони људи, који су имали стандардизован систем мјерења и развијене трговачке руте. Средишта цивилизације долине Инда су били градови Мохенџо-даро, Харапа и Лотал који су се истицали напредним урбаним планирањем.
Стручњаци вјерују да је рукопис коришћен како у религијске, тако и економске сврхе, као што је означавање роба за трговину.
Иако је дешифровање скрипте изазов, Рао и други истраживачи настављају да користе рачунарске моделе како би анализирали могуће обрасце у симболима и покушали да реконструишу значење.
Они вјерују да би откриће могло да помогне у бољем разумијевању живота и идеологије народа тог периода.
Загонетни рукопис од загонетне цивилизације
Док је рукопис остао неразјашњен још од када су његови најранији узорци објављени 1875. године, научници знају понешто о цивилизацији долине Инда захваљујући археолошким ископавањима великих градова, попут Мохенџо-дара, који се налази у Пакистану око 500 километара сјевероисточно од Карачија.
Ови градови су осмишљени по мрежном плану, попут Њујорка и Барселоне, а имали су и системе за канализацију и дренирање који су за то вријеме били без паралеле у свијету.
Кроз читав други и трећи миленијум прије нове ере, трговци из долине Инда трговали су са људима широм Персијског залива и Блиског истока, а њихови бродови носили су бакар, бисере, зачине и слоновачу. Израђивали су накит од сребра и злата и оснивали удаљена насеља и колоније.
Око 1800-их година прије нове ере, више од хиљаду година прије оснивања древног Рима, цивилизација долине Инда је доживјела слом и њено становништво се раштркало по мањим насеобинама.
Неки вјерују да су главни кривац биле климатске промјене, односно да су дуги периоди суше, наглих промјена температуре и непредвидљивих падавина утицали на колапс пољопривреде.
(РТС/Фото: Ynetnews)
RSS