Ja sam čudan tip
Za avangardu i provinciju
Sednem u stari niva džip
I hitam rasireni ruku
Da ispunim misiju
I u zelenilu i reci
Isperem svu muku
Ja sam neshvaćen
Kao mnogi drugi
U svetu iluzija
Nikad prihvaćen
I onaj što ne prihvata i ne izabira
Da logika je u moru konfuzija
Što nam se kao hrana servira
Ja sam se izgubio
Medju zalutalima
I u sebi ubio
tračak nade
da nada ovde postoji
I odlučih tu da stojim
I ne idem više u krug
I da gori od mene
Sudbinu mi kroji
Nebojša Stanojković Brka
Leave a Reply