На данашњи дан рођен је Марко Миљанов Поповић (Медун, 25. април 1833 — Херцег Нови, 2. фебруар 1901). Био је књижевник и војвода из племена Кучи. У младости је био перјаник код књаза Црне Горе Данила I Петровића. Војводске ознаке му је дао црногорски књаз Никола I Петровић, сa којим се касније разишао због политичких неспоразума. Након ослобођења Подгорице (1878) Марко Миљанов био је једно вријеме градоначелник.
Након окончања оружаних сукоба (1876—1887) од стране страних извјештача признат је као највећи војсковођа у рату за независност (познати писац Симо Матавуљ сматра да су највећу завист према Марку изазвале управо те похвале новинара извјештача), похвале су ишле до те мјере да су о њему писали као о новом Гарибалдију.
Касно се описменио али је ипак оставио вриједан опус, можда скромног и простог стила али великих и изузетних домета. Лично Скерлић је говорио да су „Примјери чојства и јунаштва” један од најсвјетлијих домета српске расе, а Вељко Петровић да је Марко Миљанов природни настављач Петра II Петровића Његоша.
О себи је говорио и писао као о Србину из Црне Горе, а свој национални ангажман експлицира и на епилогу „Примјера чојства и јунаштва” гдје, између осталог, каже: пазите који будете врли трудољубиви синови, не пропуштите своје дужности, не учините да сте се залуду родили својему народу и својој дужности.
Политички понижен, али поштован у народу, Марко Миљанов је интензивно осјећао трагедију српства. Пред смрт, једном од кучких првака пише:
„Ја мрем срећан па иако не доживјех да читам моје књиге, а ја ћу у гроб слушат, како читају унуци мојијех другова“. Затим истиче: „Као Куч мрем прилично срећан, а као Србин несрећан и незадовољан”
RSS