СРАМ НАС БИЛО
Сви данас постављамо слике Христовог распећа. Трудимо се да нађемо оне најстрашније. Постављамо инсерте из филмова који нам покушавају дочарати тај догађај. Као тужни смо, молитвени, не радимо ништа, гладујемо… као жалимо Исуса…
А да ли помислимо да у нашој близину постоје људи који данас плачу, који су тужни, који гладују, болују, немају новца за лијекове и основне ствари?
Да ли помислимо да постоје такви људи и у нашим породицама?
Жалимо Исуса а не жалимо родитеље који су од уста одвајали да бисмо их ми заборављали и повређивали.
ХРИСТОВА СТРАДАЊА КАО ВИДИМО А НЕ ВИДИМО СТРАДАЊА ЉУДИ КОЈИ НАС ОКРУЖУЈУ.
Исусу нисмо могли помоћи на Голготи али зато нашим блињима можемо, одмах, сад.
Он то и тражи од нас. Не да тугујемо за Њим, него да гладне нахранимо и тужне обрадујемо.
Осуђујемо људе који су Га распели а не знамо да Га ми распињемо сваким својим гријехом.
Не дозволимо себи да нам Његово страдање не буде на спасење.
ПОПНИМО СЕ СА ЊИМ НА КРСТ, ОСЈЕТИМО БОЛ ЧОВЈЕКОЉУПЦА И ПОБЈЕДУ БОГА!
ПРИЂИМО БЛИЖЊИМА, ПОМОЗИМО ИМ, ОБРАДУЈМО ИХ, ПОМОЗИМО НЕВОЉНИМА…
ОНИ СУ ХРИСТОС!
Сад одмах, не одлажимо..
-Отац Бојан Крстановић

Leave a Reply