СВЈЕДОЧИЋЕ ЕПИТАФИ НАШИ
Како се Европи примичемо, журно,
презирући наглас оно што вриједи,
ово наше небо некако је тмурно,
наша славна прошлост све више блиједи.
Од дана рођења све до смрти саме
ћирилици многи не придају бриге,
латинична слова са свих страна маме,
заузела већ су и матичне књиге.
Све је мање оних што следују претке,
што наслеђе своје чувају и бране,
ћириличне књиге врло су ријетке,
нови талас стиска са четири стране.
Путокази, знаци, билборди, маркети,
кафане, рекламе, имена улица,
установе спортске, школе, факултети,
тешко да се игдје нађе ћирилица.
Још друштвене мреже, изникле из Ада
у чије се раље предајемо радо,
опасно нас трују рђом са Запада,
латиницом дише и старо и младо.
Остаће нам само на гробове наше
ћирилицом епитафи уклесани,
нека се духови зли бар онда плаше,
кад будемо избрисани и уписани!
аутор : Жарко Бојић
RSS