V A S K R Š NJ A
Kod prvog Vaskrsenja
Na prozračnoj Golgoti
da li` je sunašce sijalo
Il` je bilo tmurno,
No neutešan ja znam
da vek taj bio je krvav,
Vrlo surov i prek!
Vaskrsu dve hiljade
Godine dvadeset i pet
(Svedoče nam duše ozeble i
Perunikâ vazda krasan cvet):
Mnogi osvanuli su novi životi!
Mlado sunce granulo je milo;
Kod njegova prvog svetlo-zraka
Oglasiše se manastirska zvona,
A crkvi Hrista vernik pohita žurno.
I, daj Bože Vaskrsom ovim
Paklenog nauma da okonča
Projekat opasno strmoglav –
Satanskog mača užasan zvek
Što miriše na sveta smak.
Umesto stradanja života
Da caruje život i smisaona vera!
Zemlja nek miriše na behar i plod,
A vino da miriše i blista nazdravlje.
Na večno romorenje rumen-zore!
Bogomajci i Isusu Hristu sinu
Da cveta molitva uzvišene slave.
Kô jasike magičeski list
Nek treperi božanstveni zrak,
Oimenjen blažen-Mirom
I Slobodom Podnebesja večnog!
20. april 2025. godine.
Autor Savo C. Božić Ružin
Leave a Reply