Песник Милош Димић из села Беле Воде код Крушевца неуморно мисионари кроз писање духовне поезије и објављивање песмарица. До сада је објавио 15 збирки духовних песама, а у припреми је још неколико песмарица. Највећи број његових књига су издања АСоглас издаваштва.
Када си почео са писањем и објављивањем духовних песама, да ли си могао да претпоставиш да ћеш имати чак 15 објављених збирки духовне поезије?
Искрено, у првих пар година писања духовне поезије, нисам имао планове и амбиције да објавим збирку песама јер су песме путем друштвених мрежа долазиле до читалаца и сматрао сам да је то испуњена мисија. Међутим, АСоглас издаваштво, непристрасно говорећи, има слуха за младе ауторе и жели да им помогне да своја дела претворе у издања. Тако сам и ја, захваљујући Дејану Спасојевићу, пронашао пут до реалног објављивања песмарица и то је заиста добило смисао кроз штампање и промовисање књига у којима сам сабирао своје песме са благословом Архиепископа и Митрополита крушевачког Г.Г. Давида који ме непрестано бодри да пишем песме у славу Божију и част светитеља Христових и да на тај начин мисионарим, што ме веома испуњава и помаже да се духовно изграђујем.
Твоје песничко стваралаштво је заиста плодоносно јер стално ничу нови стихови и песме у којима описујеш подвиге светитеља наше Цркве и изгледа да се надахнуће наставља у недоглед? Да ли то може да се објасни?
То не могу ни да испитујем, а ни да обајсним, само да благодарим Богу на свему и за све. Господ нам даје таленте да бисмо их умножили, наш живот мора да буде испуњавање заповести Светог Јеванђеља како бисмо угађали Богу Који је Дародавац свих добара, тако да ништа није наше, већ Божије. Постоје разни начини служења Богу и Цркви Христовој, свако од нас је призван на то, ако смо верујући и литургијски људи, одговорност је велика, али је и радост неизмерна. Литургијска заједница представља темељ за живот у Христу и за све подвиге које морамо да прихватимо и испунимо у животу. Песништво ми даје елан и снагу за све изазове, оснажује ме у вери и подиже када духовно клонем због искушења која наилазе, али се увек преброде уз Божију помоћ.
Са супругом Маријом шест година си у благословеном браку, имате и две слатке ћеркице, каква су твоја размишљања о брачном подвигу и одговорности у породичном животу?
Богу хвала што нас је удостојио најлепшег благослова да се Марија и ја светотајински сјединимо и подвизавамо као муж и жена у заједници која захтева труд, разумевање, стално узрастање у вери, нади и љубави. Деца су награда и дар од Бога, а на нама као родитељима је одговорност да их васпитамо у побожности. Признајем да ми је најмилије када гледам и слушам своје дете као изговара молитве, целива иконе, прекрсти се и исказује своју веру и љубав према Господу. То је темељ васпитања и најсигурнија смерница за живот. Ипак, временом ће искушења бити све већа, али, како је Старац Порфирије рекао, најсигурније за децу јесте како живе родитељи јер деца све упијају и угледају се на нас. Нека нам је Бог на помоћи, како каже наш народ.
Времена су несигурна, искушења се појачавају, фрустрације расту, како се одупрети притиску модерног времена и остати нераскидиво везан за Бога и Његову Цркву?
У овом питању се управо и налази одговор – треба остати везан за Бога и Цркву Његову. Нека нас ништа не одваја од Цркве Христове. Нека нас не смућује ништа што може да поколеба нашу веру. У Цркви смо крштени и Духом Светим запечаћени и нема нам спасења изван Цркве, колико год да се друге понуде чине лепим и, наводно, спасноноснијим, све је то замка за верујућег човека који мора да верује својој Мајци Цркви коју чува Христос Који је Глава Цркве. Свете Тајне су спасоносне од оснивања Цркве до данас и тако ће бити до краја света и века.
АСинфо.инфо
Фото: Дејан Јовановић и Уна Гашић
Leave a Reply