АСинфо:
Поштована Цвијо, сазнали смо за ваше учешће на овогодишњем конкурсу за Дринске књижевне сусрете тј зборник крактих прича и пјесама у којем је и ваша пјесма, жао нам је што нисте били присутни. У зборнику је ваша пјесма ’’ДРИНИ , РЕЦИ’’…да ли осјећате носталгију и љубав према родном крају и неговим љепотама?
-Да! То је осећај као да вам фали члан породице! Посебно ми недостаје Дрина. Опевала сам је у доста мојих песама. Носталгију не може нико осетити док је лично не доживи, посебно када се оде на крај света. Е то је тек туга, бол, зовите то како хоћете! Доста мојих песама управо пева о тим осећањима.
Иначе, ја сам велики заљубљеник у родни крај,(Ашћерићи- Папраћа)код Зворника у корене, православље, Репиблику Српску и Србију. Река Дрина је моја највећа инспирација и покретачка енергија.
Иначе професор сам српскога језика, песник, приповедач, лектор, књижевни критичар и публициста.
АСинфо: Ваша збирка пјесама била је у ужем избору за најбољу необјављену збирку пјесама ове године.Реците нам колико сте наслова до сада објавили и о чему пишете?
До сада сам објавила пет наслова:
“Испод забрањеног неба“- издавач „Просвјета”, Зворник,. 1996., 2. Друга збирка песама:
” Расути драгуљи” –издавач “ПОЕТА” Београд , 2010., 3. Трећа збирка песама:
“Откуцаји из светлосних груди”- издавач “ПОЕТА” Београд , 2011., 4. Четврта збирка песама:
“Цвијино вино”- издавач “ПОЕТА” Београд , 2012., 5. Пета збирка песама:
“Сан ушушкан у жеље” – Хаику песме;- издавач “ПОЕТА” Београд , 2013.
Песме су ми објављиване у многим часописима у Србији, Републици Српској- Босна и Херцеговина, Немачкој, Бугарској, Аустралији,…као и на многобројним електронским песничким сајтовима.
Уврштена сам у више зборника и лексилкона поезије;
Специјална признања:
-Специјална Повеља- за квалитет песме, ПОЕТА, Београд , 07-07.2011.
-Добитница спецпцијалне дипломе на песничком конкурсу СИЈА КЊИГА МАЈКЕ АНГЕЛИНЕ ПЗ И БКЦ СЕЧАЊ,13.08 2011. – –Добитница прве награде на песничком конкурсу “ПЕСМА НАД ПЕСМАМА”, ПОЕТА, Београд 2011.
– Добитница сам специјалне дипломе на Међународном конкурсу поезије у Бугарској 2013 (МЕЖДУНАРОДЕН ПОЕТИЧЕН КОНКУРС „БЕЛОЦВЕТНИТЕ ВИШНИ”- КАЗАНЛЪК, 2013 г.
– Добитница сам Специјалног признања -За очување српског језика, ћирилице и традиције – На Поетином конкурсу У ЧАСТ ПЕСНИКА ВЕСЕЛИНА ЈОВАНОВИЋА ,,ЈАДАРСКОГ ОДИСЕЈА” – 2013.
– Добитница је дипломе за освојено прво место у категорији изван Европе, на Међународном такмичењу писаца “Месопотамија”, Београд, 2013. год.
Моје песме су љубавне, родољубиве, социјалне, мисаоне, религиозне,.. Другим речима спектар је широк и свеобухватан, а посвећен је скоро свим узрастима!
О стваралаштву песникиње Цвије Ашћерић Митровић, рецезенти и критичари њених збирки песама рекли су:
1. “Испод забрањеног неба“- издавач „Просвјета”, Зворник,. 1996,
Радован Ж. Симик, Предговор (из Рецензије, стр. 5-6):
(…) На тлу балканске ветрометине, запелињене подмуклим раседлинама,…аутор зна да је борба за животни простор сурова… Цвија је међутим гневна и очајна пред питањем – зашто баш она и њени најдражи да живе у таквом окружењу, времену и на таквом тлу? Вапај иде до далеких предака који “саградише кућу насред пута“, али га прати и понос што су опстали до данашњих изданака…
(…) Уважени читаоче! Не замери песникињи што је сањала лептиров лет, у пределима уснулог па пробуђеног тамнога вилајета! Можда буђење и није закаснело? Време је најправеднији судија…-
Милован М. Радивојевић, Поговор (стр. 76);
(…) Најкраће, ове песме су потресно сведочење о колективној и личној угрожености и цени којом се плаћају национално достојанство и право на опстанак, али и документ о утехи и људској нади која не замире ни “под нужним кровом”…-
2. ” Расути драгуљи” –издавач “ПОЕТА” Београд , 2010,
Tеодора Тода Матић Медић, Просвета-Сиднеј, Предговор, (стр. 8, 9):
(…) Песникињи ништа не може заменити њен вољени завичај у коме је оставила своје детињство и најлепше успомене. Никакве светске метрополе препуне светског шаренила и лепоте…Кренула је на далеки и мукотрпни пут са окушеним свим горчинама у њему, али са оптимизмом да се врати … својим бистрим изворима и неописивој лепоти Дрине, природе и зеленила, што опија мирисом родног завичаја…
Веселин П. Џелетовић, Поговор(стр.102. 103):
(…) Песник као госпођа Цвија Ашћерић Митровиђ сија сјајем драгуља. Али, да би драгуљ засијо има своју цену. До момента када се дијамант претвори у драгуљ он изгуби половину своје тежине. Да ли је то половина песникиње остала за навек у завичају? Па одатле мами и призива успоменама и детињством. Човеку се једино успомене не могу узети. Слике запамћеног завичаја и драгих лица носимо где год да смо. А када живиш “у земљи иза свих мора” можда те оне походе јаче и чешће него друге расејане драгуље…
(…) У завичају где је огњиште и полазиште и исходиште , научена је да га чува, баш и као богиња Волоска и Хестија, иако је свесна да се крај њега , понекад, и “ верношћу до сржи сагорева”…-
3. “Откуцаји из светлосних груди” – издавач “ПОЕТА” Београд , 2011.
Веселин П. Џелетовић, Предговор (стр.7, 8): – Уистину, има ли јачих осећања и веће љубави од мајчинске? Ко нас може више волети од тих жена – горостаса, чија је љубав уткана у сваки делић нашега бића и памћења. Можда је то највећа љубав која постоји, јер никад не тражи да буде узвраћена. Али ми то урадимо кад – тад, покажемо љубав ка мајци у правој величини. Управо то је и урадила госпођа Цвија Ашћерић Митровић посветивши ову књигу прелепих стихова мајци Милеви. Ова збирка поезије и почиње песмом о мајци, тачније речено Мајчинским тројством. Три мајке, Милева, Огњена Марија и сама ауторка, сијају светлошћу неизречном, зраче Љубављу, Православљем, Вером и Надом.Откуцаји из њихових племенитих, светлосних груди дају овој Збирци мелодичност, ритмику и милозвучје. Благоделују и душемилују.
(…) када се слике детињства и радости мењају сваким откуцајем срца, настају стихови вредни трајања који су нам подарени у овој трећој по реду, збирци песама госпође Цвије Ашћерић Митровић.
Tеодора Тода Матић-Медић,Проавета- Сиднеј, Поговор, (стр 89, .92, 93):
(…) Песникиња Цвија Ашћерић- Митровић итекако вешто оживљава своје заносе и успомене бујицом кованих стихова и речи што се нижу као бисери у њеној души…
(…) Она је увек ту, између религје и историје, између сна и јаве, између љубави и судбине, између светлоси и таме, увек је ту у остваривању величине, ако не у другима па бар у самој себи.
(…)Заправо она пева између пролазног и вечног сукобљавања, спаја делове у целину и говори о ранама своје отаџбине. Њене песме су као обрачун с моћницима и бездушницима, моћно и духовно оружје пера у потрази за универзалним одговором, а кроз то је још и српској лирици песникиња подарила и много лепих и богатих стихова.
(…) Збирка је проткана тугом, а и разним лепотама шаренила, као и топлим зрацима Венере којима се песникиња оденула и тако постигла неограничену стваралачку вештину, топлину и ширину, градећи себи место међу бољим и истакнутијим песницма у свету дијаспоре.
(…)Читалац ће у овој збирци песама уживати у читању и моћи ће пронаћи мноштво другачијих тема, реминисценција у њеним циклусима и песмама, а верујем и да ће је са задовољством прочитати без предаха…
4. “Цвијино вино” – издавач “ПОЕТА” Београд , 2012
Миленко Чуровић Кичавски, Поговор, (стр. 61, 62):
(…)Певајући ову књигу, она је певала и своје детињство своју младост, патње, осећања, љубави и мале радости које јој је живот доносио реком осећања, кроз најлепше снове уткала је у себе у стихове боемске – љубавне, машту није штедела,..
(…) Ова књига је препуна љубави према домовини, вину домаћем, шљивицима и ливадама сетним. Дала је до знања да је вино било синоним историјских догађаја а пили су га и Краљевић Марко и његов Шарац, Старина Новак и дели Радивоје, а вечера ниједна без вина. Из сваког њеног стиха зрачи и љубав и патриотизам,..
Када се Цвија мало одвоји од родног краја свога у њеним песмама се осети чудна туга завичајна а онда се уздигне, постаје феникс, душу разгаљује, пије рујно вино и опет се врати љубави…
(…) Ова књига је доказ да је беомија љубав а ти читаоче тражи меру.
Веселин П. Џелетовић, Рецензија (стр.63):
(…) Иако песме садрже велику дозу критичког осврта на живот боема оне, уистину, зраче разумевањем и оправдањем, о чему довољно говори и сама посвета ове књиге. За разлику од боема, који живот гледају кроз призму дна чаше, њен поглед није замагљен кафанским димом, те тако сагледава ствари онаквим какве стварно и јесу. Свеприсутна љубав, као нит, провлачи се овим стиховима дајући им топлину српске, православне душе. Песник у аутору изникао је винову лозу, сред српских шљивика, и усадио је дубоко у срце читаоца, који ће се оплеменити овом збирком
“винске” поезије…
Веселин П. Џелетовић
МИСАОНОСТ У ХАИКУ ПОЕЗИЈИ (критички осврт)
Збирка Хаику песама “Сан ушушкан у жеље”,
……..Наслов Збирке “Сан ушушкан у жеље” песме су разнолике, а најјаче су оне које доминирају уз наслов сликовито описане и исказане на један префињен начин (ушушкане жеље) могу да се односе као ушушкана деца, а у ствари то и јесу литерарна дечица песникиње Цвије која ће ускпоро и угледати светлост дана. У осталим песмама ауторке ту су и наговештавања, чисти лирски одјеци, као што су поруке, носталгија за отаџбином, сећање на младост, о мајци, пропуштене шансе, а неке од песама су са мањом дозом обојене хумором, а већина је попримила љубавни облик шарма. Песме Цвије Ашћерић Митровић натопљене су субјективним дозивањем света у себи и себе у туђем свету и због тога се обраћа песми, јер то је једини излаз где је могу разумети други и она друге и поделити радост и тугу у измењеним строфама. Хаику поезија и јесу лирске народне песме и као извориште уметничке творевине која спада у бесмртне песнике. Са тим желим да кажем да је песникиња Цвија Ашћерић Митровић у својој збирци “САН УШУШКАН У ЖЕЉЕ” напредовала и успешно освојила још један простор у књижевности и потврдила њено животно искуство у разноврсним темама стваралаштва.
Теодора Тода Матић – Медић књижевник и новинар 6. октобар 2013. Сиднеј, Аустралија (Sydney, Australia)
Члан сам :
Удрузења Књижевника Србије ;Удружења Књижевног Друштва Косова и Метохије; Удружења писаца “ПОЕТА” Београд, Србиј; Удружења писаца „Чукарица“ Београд, Србија; Удружења писаца „Скадарлијска боемија“- Београд Србија.; Српског Удружења Уметника из Сиднеја “ПРОСВЕТА – Аустралија; Serbian art Association from Sydney “PROSVETA”;Члан Удружења “ПРОСВЈЕТА” – РЕПУБЛИКА СРПСКА; Књижевне заједнице Југославије, и многих других у Србији, Републици Српској-Б и Х и широм света.
АСинфо: Какво је стање у култури у Аустралији, тј граду гђе ви живите, да ли се већи животни стандард и могућност улагања у те токове осјете и на пољу културе?
-Аустралија је мулти етнички континент са службеним енглеским језиким, али је ту више култура, религија, раса, језика, итд. Сви који пристигну на овај континент уклапају се у националане програме и стандарде живљења с могућношћу очувања свога идентитета у Етничким клубовима и верским обектима. Ми имамао наше клубове, цркве, манастире и спортске терене. Ту се дружимо, славимо наше празнике , деца уче наш српски језик, игре, песме, обичаје. Веома је тешко уклопити се у све ове процесе. Све зависи од тога када је ко стигао на овај континент и у којем добу старости. Деци је најлакше да се уклопе и савладају енглески језик, док је то за старије велика баријера која је уједно и главна кочница реализовања шивотног стандарда и свега даље. Многи никада не науче језик и не остваре ништа посебно од онога сто су планирали да ће постићи. Позитивно је то што у Аустралији сви имају основну здраствену заштиту, бесплатно основно средње школовање у државним школама и минималну социјалну заштиту. То је оно да се живи без посебног луксуза. Ко је вредан, ко савлада језик и заврши њихове школе има могућност да жви пристојно.
АСинфо: Реците нам да ли ћете послати ваше радове на овогодишњи конкурс за ДРИНСКЕ КНИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ и да ли можемо очеквати ваше присуство?
Да свакако!
Ја сама из овога града! Ја сам тренутно само физички измештена из Зворника, а душом и срцем сам увек овде!
АСинфо: За крај, нека порука читаоцима и ваша пјесма :
Па пре свега желим да их поздравим! Многима сам била професор уТШЦ у Каракају и Гимназији у Зворнику! Сви који су до сада читали моје песме рекли су ми да су их отплакали, да су осећајне и да су мелем за срце и душу. Онии који се одлуче да читају моје песме неће се покајати јер ће у најмање 50% песама пронаћи себе и своју судбину. Од срца препоручујем моје песме свима који уживају у поезији.
ДРИНИ, РЕЦИ
И док спавам
Сањам те Дрино, реко!
А твоје обале,
Валове,
Хук
Осећам срцем и душом
И са хиљаде
И хиљаде километара даљине.
И ево пролеће
Замирисало
И уоквирило бехаром твоје прелепе обале…
А ја далеко,
Далеко,
Предалеко…
Бисери ми замаглили очи,
Из груди ми срце да искочи…
Цвија Ашћерић Митровић, Аустралија
RSS