Ове године навршава се 30 година од масовних злочина које су муслиманске снаге починиле над српским народом Подриња и Сребренице. Злочини су нарочито били изражени током 1992. године на подручју општине Сребреница и имали су форму етничког чишћења и масакра над цивилима у многим српским селима, а дешавали су се на највеће српске празнике.
Кренимо редом од Ђурђевдана 1992. године и убијања српских цивила у Црном Врху Карном, Постељу, Подриду, Чумавићима, Осретку; до 21. јуна масовни злочин над Србима у Ратковићима, па 28. јуна у Брежанима, па 5. јула у Крнићима, па 12. јула на Залазју. И тако редом преко Подравања до завршних операција у Кравици на Божић 1993. године и у Скеланима 16. јануара 1993.
Организовано и систематски су паљена српска села, недужан народ убијан на својим кућним праговима и протјериван преко Дрине у Србију. Исти сценарио 1992/3. као и 1942/3. од стране НДХ. Извршиоци исти: раније очеви, а сада синови њихови, наше комшије. За толике злочине над српским народом још нико није одговарао. Да ли је то правда у немогућој држави која нам се на силу нуди и која нуди мајоризацију Срба са коначним циљем њиховог нестанка у оваквој БиХ?
Све то смо видјели свих ових 30 година. Криви смо и ми због нашег нејединства, због наше издаје у многим процесима. Криви смо и ми, што смо бјежали од истине да покажемо међународној заједници да смо и ми Срби били жртве и да нисмо сами себе поубијали, а број српских жртава је преко 3000 у Средњем Подрињу. Прије 30 година кад је стварана Република Српска били смо много јединственији него сада. Без тог јединства тешко ћемо сачувати и Републику Српску, а тиме и наше жртве биће узалудне, – говори нам Радомир Павловић, аутор књиге „Црне мараме Сребренице“, дугогодишњи друштвено-политички радник Сребренице и аутор више књига на тему ревизије историјске прошлости српског народа на просторима Републике Српске, уочи 30 година обиљежавања страдања српског народа Подриња и Сребренице.
Чувајмо Републику Српску, нашу Слободу.
Др Лало Павловић
RSS