Република Српска-мој доживљај

Република Српска-мој доживљај

Република Српска, наша отаџбина и наша имовина.Она за мене представља нешто узвшено,и нешто што се „обичним“ речима не би могло описати.Повјерена нам је да је несебично и искрено волимо,и да се за њу увијек боримо.Република Српска је један од два ентитета у БиХ,и налази се у Југоисточном дијелу Европе.Према попису из 2013.године,насељава је нешто више од милион становника.Моју Републику доживљавам као светињу!

-Зашто?

Одговор је веома једноставан.Зато што њен постанак и опстанак није био нимало једноставан.Прошла је кроз доста тога.Кроз многа страдања, ратовања и кроз много патње и боли…Она је та која је све то издржала и претрпила због нас.Многи војници и добровољици су несебично дали своје животе, да бисмо добили оно што имамо данас.А то је самосталност.У њен темељ је уткано много младих живота, који су умјесто да уживају у својој младости, одлучно стали на браник своје отаџбине.Они су ти којим све дугујемо и никада их ни у каквом случају не смијемо заборавити.Поред њих, помен и част одајемо невино настрадалим цивилима, који су такође учествовали у стварању наше „свете“ земље.Живот на овим просторима никада није био лак.Како у прошлости тако и данас.Сиромаштво, биједа и незадвољство су на сваком кораку.Незадвољни радиници често не бираји услове, а ни посао, којим ће својој породици обезбеди макар оно најосновније.Љетовања и зимовања су за неке одавно постали луксуз.Напаћена радна класа се одриче свега, а за узврат не добија ништа.То је веома тужно,с обзиром да жимо у 21.вијеку.Вољела бих да се то промени.Оно што Републици Спској придаје посебан значај јесте природа.

“Тамо гдје најљепша се зора буди“, гласе једини од сихова химне Репулике Српске.

Ови стихови су свједоци њене лепоте и њене савршености.Гледајући разне очаравајуће слике, раскоши и лепоте, увиђам да такву лепоту мало ко у свијету има.А да ли смо ми уопшт свјесни те љепоте и те врсте богаства?Да ли је заслужујемо?И да ли јој пружамо грам онога колико она нама несебично даје?
Одговор је не!Не узвраћамо јој онолико колико би смо требали.Шуме посечене,ријеке загађене,а на сваком слободнем парчету земље,ниче по једна вишеспратница.Многа туристичка мјеста су запуштена и остављена.И то све због тамо неких људи који виде само пролазно богаство.Ово треба да буде аларм за све нас,јер кад природа пати,патићемо и ми с њом.Зато се сви заједно боримо,не за себе,него за нашу отаџбину,Републику Српску.

Тудимо се да је сачувамо,јер она има само нас,а ми имамо само њу.Она је наша домовина,наша дедовина,наш понос,наша бол и наша радост.

Аутор: Ђурђина Милићевић
IV-3