ПРИЧА УНУКУ
(сонет 81.)
Некад, кад сам дете био, лук и стрлу сам правио,
по чкаљама, мој деране, руком хват`о сам шаране;
кад бих жабу уловио пресрећан сам синко био;
баки сам их доносио, чини ми се беше лане.
Игр`о се по багрењаку и слушао драгу баку,
сва јој чељад беху мила, знањем нас је нахранила;
навече, кад полегнемо, причала нам бајку лаку,
тихо, нежно, за лак санак – предивна је бака била.
Под јастук ми књигу једну сваку ноћ је остављала,
да ме ноћу знањем поји баш к`о мајка кад подоји;
многе ј` приче бака знала, једну често понављала,
из Библије прича та је, под јастуком још ми стоји.
Па кад ноћцом дете мило твој ђед нема здрава санка,
Свету Књигу тад отворим па је читам до уранка.
мр Бранко Мијатовић
RSS