Зачеће свете Ане
Праведни Јоаким и Ана беху бездетни за пуних педесет година свога брачног живота. Под старост јави им се архангел Гаврил, сваком од њих на по се, и рече им, да су молитве њихове услишане од Бога и да ће родити ћерку Марију. Тада Ана света заче од мужа свога, и после девет месеци роди ћерку, благословену од Бога и од свих колена људских, Пресвету Деву Марију Богородицу (в. 9. септембар).
Тропар (глас 4):
Данас се узе бездетности разрешују, јер је Јоакима и Ану услишио Бог, јасно им обећавши да ће, иако су остарели, родити пресвету Богородицу. Из ње се Сам родио Неописани, поставши Човек наредивши Анђелима да јој кличу: Радуј се, благодатна, Господ је с тобом!
Света Ана, матер пророка Самуила
Жена Елканова, из Арматема или Ариматеје (I Сам. 1). Не рађаше деце, јер беше неплодна, због чега горко туговаше и плакаше. Но Бог милостиви смилова се на њу и разреши неплодство њено због непрестаних јој уздаха и молитава. И роди Ана сина, Самуила, посвети га Богу од самог детињства. То беше Самуил, велики вођ народа израиљског и пророк, који помаза два цара, Саула и Давида. А света Ана испева песму благодарности Богу, песму чудесну по мудрости и красоти, која се и дан-данас употребљава на богослужењима у цркви (I Сам 2, 1).
Преподобни Стефан Новосијатељ
Овај угодник Божји роди се и васпита у Цариграду у дому родитеља својих, Захарије и Теофаније. Отац му беше свештеник Велике Цркве у време патријарха Методија. Носећи га зачетог у утроби својој, мајка му се хранила само хлебом и водом. Када се роди младенац, сијаше на прсима његовим крст од светлости. Због тога, а и због свог чистог и богоугодног живота, прозван је Новосијатељ. У осамнаестој својој години затвори се Стефан при цркви Светог Петра апостола, и ту се предаде подвигу поста и молитве. Јави му се једном свети Петар и рече му: “Мир ти, чедо, добро си отпочео, Господ да те укрепи!” Потом поживе много година при цркви Светог мученика Антипе. И овај му се светитељ јави и укрепи га речима: “Знај да те нећу оставити”. Стефан налагаше на себе све већи и већи труд. Храну употребљаваше два пут недељно, и то само зеље непосољено. Подвизавао се овај свети муж Царства ради Христовог 55 година, и упокојио се у Господу 829. године у 73. години свога земног живота.
Преподобни Амон
Рођен и васпитан на Кипру. Због велике духовне учености и многих врлина, нарочито милосрђа, би постављен за архиепископа после светог Дамјана. Послуживши верно цркви и угодивши Богу, скончао мирно у VI веку.
O преславни Боже. чудесни и дивни,
Спрам свију створења благи, милостивни,
Ти горде обараш, смерне узвисујеш:
Ти што умртвљујеш, ти што оживљујеш,
Све Ти можеш, Творче, према плану Твоме.
Према плану Твоме, вечном, божанскоме.
Родна земља рађа c Твојим благословом.
Неродну печатиш Твојим светим словом.
Оној која рађа можеш одузети,
A неротки можеш добри плод принети.
Нероткињу Ану ти учини родном,
Обдари је ћерком светом, благородном,
Што на подсмех беше, Ти увенча славом,
Caн бесчедне жене Ти надмаши јавом.
Старица се моли, Ти молитву прими,
И печат неплодства Ти joj c тела сними,
Мртвено joj тело напоји животом,
Девицу joj даде чудесну красотом,
И ћерка се роди, пресвета девица.
И Ћерка, и Мајка, и Богородица!
Све ти можеш, Творче, према плану Гвоме,
Према плану Твоме, вечном. божанскоме.
РАСУЂИВАЊЕ
Страх од Бога изгони из срца сваки страх од људи. Код свих великих јерарха цркве православне ми видимо чудесно удружену кротост и неустрашивост. Св. Николај ухватио је за мач џелатов и тргао, да не посече невине људе. Св. Златоуст изобличавао је недела царице Евдокије без обзира на све неугодности и опасности по живот, којима се због тога излагао. И слично томе многи и многи други. Цар Валентинијан Старији саслушавши строга изобличења Амвросијева, рекне овоме: „Знао сам твоју неустрашивост, зато и помогох, да будеш изабран за епископа; исправљај наше погрешке, како божански закон учи, и лечи неправде наше.” Када Валентинијан Млађи, по напуту своје мајке Јустине, аријанке, нареди, да се Саборна црква у Милану уступи јеретицима, Амвросије се затвори у цркву са верним народом и три дана не хте из ње изаћи, a цару и царици поручи, да ако желе његову смрт, он је готов сваког часа да „овде у цркви или мачем или копљем прободен будем.” Чувши ово, цар и царица тргоше своју наредбу. Када се деси нека буна у Солуну, у којој, по наредби цара Теодосија Великог би посечено око 7000 људи, расрди се Амвросије на цара толико, да кад овај посети Милано и хтеде ући у цркву, светитељ му забрани да уђе. Рече цар Амвросију: „И Давид сагреши, и не лиши се Божјег милосрђа”, на што му епископ одговори: „Ако си подражавао Давиду у греху, подражавај му и у кајању.” Цар се застиде, врати се, и горко покаја за учињени грех.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам правду праведнога Ноја (Постања 6) и то:
1. како сви људи беху неваљали и злобни,
2. како Ноје једини усред свеопштег неваљалства оста праведан и живљаше по вољи Божјој.
БЕСЕДА
о Ноју
Ноје човек праведан, савршен у роду свом, Богу угоди Ноје (Постања 6, 9)
Бити праведан међу праведницима дело је велико и похвално. Но кудикамо је веће и похвалније дело бити праведан међу неправедницима. А Ноје поживе међу људима, испуњеним неправде и злобе, пет стотина година поживе међу њима, и оста праведан пред Богом. И обрете Ноје благодат пред Господом Богом. Највиши судија, који гледа сва дела људска и процењује без пристрашћа и без погрешке, оценио је труд Нојев да се усред једног рода покварена и строптива одржи у правди Божјој, и наградио га благодаћу Својом. Несумњиво је, да је Ноје претрпео много мучења и горчине од злобних суседа својих. Несумњиво је, да он није могао имати пријатеља међу њима. Највеће је задовољство грешника, да свуче праведника у своју каљужу и да с њим подели свој грех. Но Ноје се није дао свући ни завести. Он је више волео да има Бога за пријатеља неголи неправедне људе. Њему је било драже ходити с Богом без људи, неголи с људима без Бога. Страх од Бога, Творца и Судије, сачувао га је од опште кварежи. И не само да је он био праведан, него савршен у роду своме. То јест, он се није дао нимало заразити општим злом него се држао правде Божје. Намамљивање на грех и подсмевања од стране грешника све су га више удаљавала од њих. И кад је дошао општи потоп на сав род људски, Бог није оставио вернога Ноја да пропадне с осталима, него га је спасао, и прославио учинивши га родоначалником новог рода људског. Сјајни пример Нојев, браћо, учи кас, да и од нас свак може угодити Богу усред самих грешника око себе, само ако хоће.
О Боже праведни и дуготрпљиви, подржи нас на путу правде Твоје, Теби слава и хвала вавек. Амин.
Začeće svete Ane
Pravedni Joakim i Ana behu bezdetni za punih pedeset godina svoga bračnog života. Pod starost javi im se arhangel Gavril, svakom od njih na po se, i reče im, da su molitve njihove uslišane od Boga i da će roditi ćerku Mariju. Tada Ana sveta zače od muža svoga, i posle devet meseci rodi ćerku, blagoslovenu od Boga i od svih kolena ljudskih, Presvetu Devu Mariju Bogorodicu (v. 9. septembar).
Tropar (glas 4):
Danas se uze bezdetnosti razrešuju, jer je Joakima i Anu uslišio Bog, jasno im obećavši da će, iako su ostareli, roditi presvetu Bogorodicu. Iz nje se Sam rodio Neopisani, postavši Čovek naredivši Anđelima da joj kliču: Raduj se, blagodatna, Gospod je s tobom!
Sveta Ana, mater proroka Samuila
Žena Elkanova, iz Armatema ili Arimateje (I Sam. 1). Ne rađaše dece, jer beše neplodna, zbog čega gorko tugovaše i plakaše. No Bog milostivi smilova se na nju i razreši neplodstvo njeno zbog neprestanih joj uzdaha i molitava. I rodi Ana sina, Samuila, posveti ga Bogu od samog detinjstva. To beše Samuil, veliki vođ naroda izrailjskog i prorok, koji pomaza dva cara, Saula i Davida. A sveta Ana ispeva pesmu blagodarnosti Bogu, pesmu čudesnu po mudrosti i krasoti, koja se i dan-danas upotrebljava na bogosluženjima u crkvi (I Sam 2, 1).
Prepodobni Stefan Novosijatelj
Ovaj ugodnik Božji rodi se i vaspita u Carigradu u domu roditelja svojih, Zaharije i Teofanije. Otac mu beše sveštenik Velike Crkve u vreme patrijarha Metodija. Noseći ga začetog u utrobi svojoj, majka mu se hranila samo hlebom i vodom. Кada se rodi mladenac, sijaše na prsima njegovim krst od svetlosti. Zbog toga, a i zbog svog čistog i bogougodnog života, prozvan je Novosijatelj. U osamnaestoj svojoj godini zatvori se Stefan pri crkvi Svetog Petra apostola, i tu se predade podvigu posta i molitve. Javi mu se jednom sveti Petar i reče mu: “Mir ti, čedo, dobro si otpočeo, Gospod da te ukrepi!” Potom požive mnogo godina pri crkvi Svetog mučenika Antipe. I ovaj mu se svetitelj javi i ukrepi ga rečima: “Znaj da te neću ostaviti”. Stefan nalagaše na sebe sve veći i veći trud. Hranu upotrebljavaše dva put nedeljno, i to samo zelje neposoljeno. Podvizavao se ovaj sveti muž Carstva radi Hristovog 55 godina, i upokojio se u Gospodu 829. godine u 73. godini svoga zemnog života.
Prepodobni Amon
Rođen i vaspitan na Кipru. Zbog velike duhovne učenosti i mnogih vrlina, naročito milosrđa, bi postavljen za arhiepiskopa posle svetog Damjana. Posluživši verno crkvi i ugodivši Bogu, skončao mirno u VI veku.
O preslavni Bože. čudesni i divni,
Spram sviju stvorenja blagi, milostivni,
Ti gorde obaraš, smerne uzvisuješ:
Ti što umrtvljuješ, ti što oživljuješ,
Sve Ti možeš, Tvorče, prema planu Tvome.
Prema planu Tvome, večnom, božanskome.
Rodna zemlja rađa c Tvojim blagoslovom.
Nerodnu pečatiš Tvojim svetim slovom.
Onoj koja rađa možeš oduzeti,
A nerotki možeš dobri plod prineti.
Nerotkinju Anu ti učini rodnom,
Obdari je ćerkom svetom, blagorodnom,
Što na podsmeh beše, Ti uvenča slavom,
Can besčedne žene Ti nadmaši javom.
Starica se moli, Ti molitvu primi,
I pečat neplodstva Ti joj c tela snimi,
Mrtveno joj telo napoji životom,
Devicu joj dade čudesnu krasotom,
I ćerka se rodi, presveta devica.
I Ćerka, i Majka, i Bogorodica!
Sve ti možeš, Tvorče, prema planu Gvome,
Prema planu Tvome, večnom. božanskome.
RASUĐIVANJE
Strah od Boga izgoni iz srca svaki strah od ljudi. Кod svih velikih jerarha crkve pravoslavne mi vidimo čudesno udruženu krotost i neustrašivost. Sv. Nikolaj uhvatio je za mač dželatov i trgao, da ne poseče nevine ljude. Sv. Zlatoust izobličavao je nedela carice Evdokije bez obzira na sve neugodnosti i opasnosti po život, kojima se zbog toga izlagao. I slično tome mnogi i mnogi drugi. Car Valentinijan Stariji saslušavši stroga izobličenja Amvrosijeva, rekne ovome: „Znao sam tvoju neustrašivost, zato i pomogoh, da budeš izabran za episkopa; ispravljaj naše pogreške, kako božanski zakon uči, i leči nepravde naše.” Кada Valentinijan Mlađi, po naputu svoje majke Justine, arijanke, naredi, da se Saborna crkva u Milanu ustupi jereticima, Amvrosije se zatvori u crkvu sa vernim narodom i tri dana ne hte iz nje izaći, a caru i carici poruči, da ako žele njegovu smrt, on je gotov svakog časa da „ovde u crkvi ili mačem ili kopljem proboden budem.” Čuvši ovo, car i carica trgoše svoju naredbu. Кada se desi neka buna u Solunu, u kojoj, po naredbi cara Teodosija Velikog bi posečeno oko 7000 ljudi, rasrdi se Amvrosije na cara toliko, da kad ovaj poseti Milano i htede ući u crkvu, svetitelj mu zabrani da uđe. Reče car Amvrosiju: „I David sagreši, i ne liši se Božjeg milosrđa”, na što mu episkop odgovori: „Ako si podražavao Davidu u grehu, podražavaj mu i u kajanju.” Car se zastide, vrati se, i gorko pokaja za učinjeni greh.
SOZERCANJE
Da sozercavam pravdu pravednoga Noja (Postanja 6) i to:
1. kako svi ljudi behu nevaljali i zlobni,
2. kako Noje jedini usred sveopšteg nevaljalstva osta pravedan i življaše po volji Božjoj.
BESEDA
o Noju
Noje čovek pravedan, savršen u rodu svom, Bogu ugodi Noje (Postanja 6, 9)
Biti pravedan među pravednicima delo je veliko i pohvalno. No kudikamo je veće i pohvalnije delo biti pravedan među nepravednicima. A Noje požive među ljudima, ispunjenim nepravde i zlobe, pet stotina godina požive među njima, i osta pravedan pred Bogom. I obrete Noje blagodat pred Gospodom Bogom. Najviši sudija, koji gleda sva dela ljudska i procenjuje bez pristrašća i bez pogreške, ocenio je trud Nojev da se usred jednog roda pokvarena i stroptiva održi u pravdi Božjoj, i nagradio ga blagodaću Svojom. Nesumnjivo je, da je Noje pretrpeo mnogo mučenja i gorčine od zlobnih suseda svojih. Nesumnjivo je, da on nije mogao imati prijatelja među njima. Najveće je zadovoljstvo grešnika, da svuče pravednika u svoju kaljužu i da s njim podeli svoj greh. No Noje se nije dao svući ni zavesti. On je više voleo da ima Boga za prijatelja negoli nepravedne ljude. Njamu je bilo draže hoditi s Bogom bez ljudi, negoli s ljudima bez Boga. Strah od Boga, Tvorca i Sudije, sačuvao ga je od opšte kvareži. I ne samo da je on bio pravedan, nego savršen u rodu svome. To jest, on se nije dao nimalo zaraziti opštim zlom nego se držao pravde Božje. Namamljivanje na greh i podsmevanja od strane grešnika sve su ga više udaljavala od njih. I kad je došao opšti potop na sav rod ljudski, Bog nije ostavio vernoga Noja da propadne s ostalima, nego ga je spasao, i proslavio učinivši ga rodonačalnikom novog roda ljudskog. Sjajni primer Nojev, braćo, uči kas, da i od nas svak može ugoditi Bogu usred samih grešnika oko sebe, samo ako hoće.
O Bože pravedni i dugotrpljivi, podrži nas na putu pravde Tvoje, Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS