Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се схиархимандрит Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот – у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат – Јанко.
Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи “Вуко Јововић” у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни саветник. Након неколико посета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно пролеће.
Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у манастир Ждребаоник, а потом у манастир Острог, где бива замонашен, добивши име старозаветног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповедајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у греху на последице таквог духовног стања.
Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине – манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савет, молитву и исповест.
Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као верна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини манастира Ћириловца.
Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповест и савет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, где ће бити и сахрањен.
Со Свјатими упокој, Христе душу раба Твојего, идјеже њест бољезан, ни печал, ни воздиханије, но жизањ бесконечнаја.
Izvor: Etos.press, Fb stranica Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac
RSS