Prvo pravilo pisanja glasi – piši o onome što znaš. Nažalost, znam dosta o stradanju, nasilju, ratu, siromaštvu, kaže za Nova.rs književnik Dejan Stojiljković.
Piše: Biljana Dimčić
Vest o smrti brzo je protutnjala tadašnjom Jugoslavijom, jer se radilo o Branku Miljkoviću, princu poezije. U trenutku smrti u Ksaverskoj šumi imao je samo 27 godina.
Prateći poslednje tri godine Brankovog života, sa reminiscencijama na njegovo detinjstvo i rane godine, novi roman Dejana Stojiljkovića „Zvezda nad prazninom“ bavi se tragičnom sudbinom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom. Ovo je istovremeno priča o jednoj državi i njenoj Službi bezbednosti, ali i o pojedincu koji poput Prometeja donosi čovečanstvu vatru i svetlost života.
Autor bestselera „Konstantinovo raskršće“ i „Kainov ožiljak“ i scenarista kultne serije „Senke nad Balkanom“ u romanu pokušava da odgovori i na suštinsko pitanje – Ko je, zaista, bio Branko Miljković?
U razgovoru za Nova.rs Dejan Stojiljković otkriva na osnovu kojih zapisa opisuje ubistvo u zagrebačkoj Ksaverskoj šumi:
– Na osnovu opisa Brankovog zagrebačkog prijatelja Zlatka Tomičića koji je tog jutra bio prvi na licu mesta i fotografisao sve. Kasnije je napisao esej koji je objavljen u knjizi „Branko Miljković u sećanju savremenika“ koju je izdala niška „Prosveta“ sredinom devedesetih. Ta knjiga ima samo jedno izdanje i nikad više nije doštampavana, nije je lako pronaći. A izdavačka kuća se u međuvremenu ugasila…
Da li vas je neko od državnih fukcionera demantovao zbog romana o Miljkoviću?
– Državne funkcionere na zanima mnogo beletristika. Ti ljudi ništa ne čitaju sem novina i svojih govora. Sumnjam da je bilo ko od njih uopšte pročitao knjigu.
Kakav je bio Kainov greh? Osvrnite se na Štefana Krajskog kog stvarate u romanu „Kainov ožiljak“ zajedno s piscem Vladimirom Kecmanovićem?
– Vlada je njega, dok smo pisali, zvao „Beerlinski Karađoz“, što je jasna referenca na „Prokletu avliju“. Takođe je hteo da stvori lik Bosanca-naciste, što je, samo po sebi, dosta bizarno ali i izazovno za pisanje. Kao što znamo, greh Kaina je ubistvo brata, a Krajski je koncipiran tako da su to dva brata (što je jasna aluzija na naše jugoslovenske probleme, mržnje i ratove) koja žive u jednom telu i na kraju, kao što je to bivalo i biva, jedan ubije drugog. Nacista je ubio Bosanca. Ili je možda bilo obrnuto? Vlada to bolje zna…
Kako ste knjigu „Kainov ožiljak“ uveli u dramu u spisateljskom smislu?
– Ako mislite na pozorišnu adaptaciju – taj posao je odlično odradio reditelj Jug Radivojević. Uradio je dramatizaciju i sve postavio na scenu, Vlada i ja se uopšte nismo mešali.
Nije li naslov priče „Nema hrabrosti“ iz zbirke pripovedaka „Neonski bluz“ previše uopšten? Nismo na to navikli od vas…
– Priča je dobila ime po pesmi Džejmsa Blanta „No Bravery“, i on je glavni junak te priče. Pre nego što je postao planetarno popularna muzička zvezda, Blant je bio profesionalni vojnik u elitnoj jedinici britanske vojske. Bio je jedan od prvih NATO vojnika koji je ušao na Kosovo nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i deo tog iskustva sumirao je u pomenutoj pesmi. Poenta na kraju jeste da u ratu nema hrabrosti, bar ne na onaj način na koji se hrabrost shvata u miru. Rat potpuno menja psihu čoveka i zato je veteranima toliko teško da se kasnije uklope u „normalan svet“. Znam to iz ličnog iskustva.
Primetan je uvid u arhivsku građu, razna poverljiva, možda i strogo poverljiva dokumenta na osnovu kojih ispisujete stranice jednog perioda. Kako doći do poverljivih dokumenata?
– Zakoni većine država omogućavaju da nakon određenog protoka vremena može da se skine poverljivost sa određenih dokumenata i oni onda postaju dostupni javnosti. Postoji arhiva BIA, recimo, a takođe mnoga dokumenta su dostupna preko Instituta za savremenu istoriju i raznih muzeja i arhiva. Nema tu mesta nekoj preteranoj mistifikaciji.
Malo ljubavnih motiva koristite u svojim delima. Čini se da su vam politika sa istorijskom interpretacijom i intrige zanimljivije za istraživanje…
– To je verovatno zato što nisam pisac ljubića. A možda i zato što sam puritanac. Ljubavna priča u njenom „čistom“ smislu me nikad nije zanimala ni kao čitaoca, pa me zato mnogo ne zanima ni kao pisca. Mada, ima tih stvari u mojim knjigama. Ljubav Miloša Obilića i Olivere Hrebeljanović u „Dugim noćima“, zatim Dostane i Milana Toplice u „Olujnom bedemu“, onda su tu Ivo Andrić i Milica Jovanović u „Kainovom ožiljku“… „Konstantinovo raskršće“ je, u stvari, jedna ukleta ljubavna priča jer glavnog junaka Nemanju Lukića proganja duh pokojne supruge Ane. Mislim da ima sasvim dovoljno tih motiva u mojoj prozi, samo nije prikazana na neki očekivani način, kako to, možda, očekuju čitaoci konvencionalnih ljubavnih romana. Fokus je više na nekim drugačijim dimenzijama ljubavi. To mi je izazovnije da pišem.
Jedna od vaših najprijemčivijih priča jeste „D`Artanjinova smrt“. Kako je nastala ova pripovetka sa toliko udaljenom istorijskom distancom za vreme opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu? Sudeći po vašim rečima bilo je teže i razornije od najstrašnijeg bombardovanja…
– Ta priča je nastala na osnovu zapisa britanskog istoričara ser Maksa Hejstingsa. Mislim da je tu poenta u iskustvu i identifikaciji. To što su doživeli građani Lenjingrada doživljavali smo mi devedesetih. Naravno, ne u tako brutalnoj meri, vidu i trajanju, ali nažalost, znamo kako izgleda kada ti na glavu padaju bombe i nema osnovnih životnih namirnica. Dodatno sam priču „obojio“ muzikom i stihovima grupe Joy Division.
Znate li koliko daleko i duboko ulazite u svest dvomilionskog stradanja na teritoriji zvanoj Lenjingrad?
– Ne. Smatram da to nije moj posao. I mislim da nema potrebe. Moj narod i ja lično smo dosta stradali u poslednjih trideset godina, tako da mi je dosta toga poznato iz ličnog iskustva. Prvo pravilo pisanja glasi – piši o onome što znaš. Nažalost, znam dosta o stradanju, nasilju, ratu, siromaštvu…
U 2021. godini dobili ste Andrićevu nagradu. Koliko Andrić utiče na vaše stvaralaštvo?
– Andrić je moj veliki uzor i jedan od pisaca kojeg stalno nanovo iščitavam. Od njega se može mnogo naučiti o spisateljskom zanatu. Naročito iz priča. Recimo, „Most na Žepi“ stalno ističem kao primer savršene pripovetke. Tu nema ni manjka, ni viška, sve je kao neki precizni, savršeni mehanizam. Dobar deo moje proze nastao je pod uticajem Andrića u smislu stila i načina na koji se pripoveda priča. Žiri za Andrićevu nagradu je, recimo, priču „Duboko i hladno“ iz nagrađene zbirke „Neonski bluz“ apostrofirao kao „Andrićevsku“. Mada ja volim da kažem kako se u njoj susreću Andrić i Stiven King.
Možda želite da se odmaknete od dugogodišnje istoimene inspiracije. Kako?
– Od Andrića ne želim da se odmaknem. Uvek će kao pisac, mudrac i uzor biti prisutan u mom životu i pisanju.
„Blagoslov gospodstva na ovom plaća se večitim mukama na onom svetu (to je tačno). I to je božja volja. Gospod bira za druge“, pišete u „Dugim noćima i crnim zastavama“… Često koristite jevanđeljske istine. Zašto?
– Zato što sam po veroispovesti pravoslavni hrišćanin. Biblija je za mene knjiga nad knjigama.
Izvor: Nova.rs
Autor : Biljana Dimčić
Biografija sa bibliografijom autora
Biljana Dimčić je diplomirala novinarstvo i komunikologiju na beogradskom Fakultetu političkih nauka 2005. godine.
U toku studija usavršavala je umetnost govora u informativnoj redakciji otvorenog programa Radio Beograda (kultne radio emisije ,,U ovom trenutku“ i ,,U središtu pažnje“), gde je i diplomirala na temi „Informativna funkcija Prvog programa Radio Beograda“ kod nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika dr Radeta Veljanovskog.
Nakon novinarskog posla, usledio je angažman u kabinetu ministra Slobodana Lalovića, izabranog da vodi Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u Vladi Republike Srbije, kao stručna saradnica iz oblasti odnosa s javnošću, priređujući televizijske emisije u vezi sa izbornom kampanjom kabineta ministra i ministarstva u celini.
Takođe je vodila poslove komunikacija na renomiranom privatnom Fakultetu informacionih tehnologija, koji egzistira u sastavu beogradskog Univerziteta “Metropolitan”.
Zapaženi su njeni rezultati kao konsultanta u stručnim analizama za međunarodnu švajcarsku agenciju SDC – Swiss Agency for Development and Cooperation na jugu Srbije.
Biljana Dimčić je bila koordinatorka na državnom projektu za izgradnju autoputa kod Grdelice, Vladičinog Hana, Vranja pod upravom grčke korporacije “Terna”. Aktivan je član Društva za obolele od MS-a, šireći informacije o najnovijim terapijama na rentabilnim nacionalnim medijima.
B.Dimčić samostalno učestvuje u izgradnji i promovisanju Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine, kao legitimnog tela za upravljanje kulturnim projektima na nacionalnom i međunarodnom nivou poput promocije monografije “Blistavi umovi Srbije.”
Autorka je knjige novinarske priče – “Razgovori”, u kojoj se mogu pronaći, intervjui sa popularnim ličnostima kao što su kantautor Kemala Monteno, onda muzičar Vlada Divljan, novinar svetskih televizijskih mreža Aljoša Milenković, vrhunski glumac Nebojša Dugalić, profesionalna i obrazovana novinarka RTS – a Sanja Dragićević, holivudski glumac srpskog porekla Željko Džek Dimić, rok muzičar Đorđe David Nikolić i mnogi drugi.
Za prvu knjigu stihova recenziju je uradio sonetista iz Kragujevca Saša Mićković, a nova poema ,,Kad poželiš da se vratiš” obogaćena je fotografijama iz Francuske.
U ovoj posve neobičnoj knjizi, završnu reč je imala naša istaknuta književnica Mirjana Štefanicki Antonić.
O intervjuima, kao specifičnom novinarskom žanru sa elementima reporterskog izveštavanja, sa popularnim i medijski eksponiranim ličnostima, ocenu je, takođe, dala politikolog za novinarstvo i komunikologiju Marija Petruljević. Počastvovani gost poslednjeg poetskog spektakla je, svakako, svetski umetnik iz Pariza, gospodin Mišel Kasamia (Michel Casamia), dugogodišnji stvaralac umetničkog izraza uz pomoć novih medija, koristeći fotografiju kao način izražavanja u modernom dobu.
Michel Casamia je direktor fotografije sopstvenog brenda i saradnik svetskih modnih magazina poput Vogue, Elle, Cosmopolitan … Takođe je izvrsnom fotografijom ovekovečio nastup popularne džez pevačice i pijanistkinje Dijane Kral (Krall).
Trilogija ,,U priči” obeležila je 2020. godinu i za ovu knjigu, naš istaknuti i trenutno, veoma prevođeni književnik Zoran Bognar, kaže da je ,,zavodljivi triptih sačinjen od razgovora, stihova i fotografija koji na poseban način komuniciraju i predstavljaju jedinstven put svedočenja Biljane Dimčić.”
U pripremi je njen prvi roman ,,Srna u Peterhofu” koji prati savremene fenomene u carskoj Rusiji i uzbudljivo dira u psihološku granicu temeljnih ljudskih vrednosti.
Vrhunac književnog stvaralaštva, doživeće njena poetska bravura pod vođstvom Z.Bognara “Zli Sni” u izdanju renomirane beogradske izdavačke kuće “Nova poetika”.
Aktivan je član u Udruženju književnika Srbije koje je u 2023. godini odobrilo objavljivanje troknjižja “U priči” i stalo ispred ovog dela kao izdavač, dajući pritom književnu i stručnu podršku za izdavanje knjige.
KNJIGE I RADOVI
-Analiza UZIP NIŠ, SDC – Swiss Agency for Development and Cooperation, 2012.
-Razgovori, knjiga intervjua, ,,Narodni univerzitet“, Vranje“, 2014.
-Osvrt na poeziju Biljane Dimčić, Saša Mićković, nedeljnik ,,Nedeljnik“, Beograd, 2016.
-,,Ponoćni treptaji“, poezija, ,,Panpublik“, 2017.
-Zbornik pjesama i kratkih priča, ASoglas, 2017.
-,,Kad poželiš da se vratiš“, kolaž pesama i fotografija, ,,Narodni univerzitet“, Vranje, 2018.
-,,U priči“, trilogija, I.O.S. 2020.
-,,Blistavi umovi Srbije“, ,,Asoglas“, portal i izdavačka kuća, 2015-2020
-Monografija ,,Blistavi umovi Srbije“, izdavač Ruska biblioteka – Pančevo Nacionalni savet ruske nacionalne manjine u Srbiji, 2021.
-,,Blagoslov reči 2“, Mirjana Štefanicki, Prometej, 2018.
-,,Knjiga o knjigama“, Mirjana Štefanicki, Prometej, 2021.
-,,NJegošev venac“, Umetnički horizont – Saša Mićković, 2018.
-,,Bešenovska prinošenja“- Zbornik poezije manastira Bešenovo na Fruškoj Gori, 2018.
-Časopis za kulturu i umetnost ,,Zvezdani kolodvor”, Zorica Tijanić, 2015-2020.
– “U priči” – troknjižje – izdavač ,,Udruženje književnika Srbije”, predsednik UKS Miloš Janković, 2023.
TEKSTOVI I IZJAVE ZA MEDIJE
-magazin ,,Status“, reportaže, glavni i odgovorni urednik Slaviša Lekić, 2008.
-politički magazin, ,,Vranjske“, novinar Goran Antić, 2014.
-,,Wannabe Magazine“, najava o promociji knjige ,,Razgovori“, urednik Jovana Katić, 2014-2015.
-radio emisija Jutarnjeg programa ,,Uhvati dan“, Radio Beograd Prvi program, novinar Čedomir Savković, 2015.
-OK radio, regionalni portal vesti, novinar Slađana Tasić, 2015.
-Belgrade Art Show, permanentno medijsko prisustvo, kreator Pavle Knežević, 2017-2019.
-RTS1, reporterska emisija ,,Gost“, novinar i urednik Milan Popović, 2017.
-Portal ,,Vranjske“, tekt o knjizi ,,Kad poželiš da se vratiš“, novinar Slavomir Kostić, 2018.
-Portal ,,Vranjske“, najava za novu trilogiju ,,U priči“, novinar S. Kostić, 2020.
-Ruski Arhiv, tromesečni časopis, glavni i odgovorni urednik Milovan Ćurčić, 2020.
-Portal “Vranjenews” – analitički izveštaj o monografiji ,,Blistavi umovi Srbije” sa osvrtom na celokupno stvaralaštvo u Rezimeu knjige i retkim fotografiojama, tipičnim za monografsko delo, urednik i vlasnik portala Dejan Dimić, 2021.
RSS