Царице небеска, Дјево Богозвана,
унапред из свих родова изабрана,
Печате пророка о, дугочекана,
још Нојевом лађом, Чиста, предсказана,
Ти си Јаковљева Лествица сањана,
ковчегом Закона предживописана
и Ароновим жезлом прасликована,
као руно росом Христом покапана,
Врата кроз коју Он прође, закључана,
помози нам Твојом иконом с три длана.
Кћери Адамова греху неодана,
небеским мислима добрим одгајана,
украсом врлине сваке ишарана,
ал’ ипак од Божје милости сретана
и жеље зa мужем дивно сaчувaнa,
јер си бесемене удаје Дворана,
Књиго од човека смртног нечитана,
од Јосифа само праведног чувана,
Богу беше лепи мирис од тамјана,
Он нам даде Твоју икону с три длана.
Jедина без бола жено порађана,
при спасењу света прва обасјана,
због смерности своје Богом погледана,
па уљем Божанства тела помазана,
иако као Стуб девичанства знана,
Породом си својим гле, обрадована
и, безгрешна, Њиме још украшавана,
због Њега од православних прослављана,
кроз Тебе је земља са Небом венчана,
загрли нас Твојом иконом с три длана.
Невољнице ветром кратко разметана,
жено више од свих људи остављана,
кроз пресвету душу мачем пробадана
гледајући Твога Сина распињана,
од анђела више поста поштована,
а блаженом од свих нараштаја звана
па, вечном милошћу сад помилована,
као царска Круна од нас си примана.
Буди нам Весеље, Сила и Одбрана
чудотворном Твојом иконом с три длана.
Мајко Божја, а и Мајко свих хришћана,
Покровом си света Ти именована,
као Пристаниште спасења имана,
о, Бездане чуда, нама дарована,
једина Потпоро тврда, поуздана,
од свих као Море милости виђана,
к нама сходиш брзо, знана и незнана,
као зрак кроз блато, а неукаљана,
сабери сва чеда Твоја расејана
у венац за Твоју икону с три длана.
Свака Ти је људска поред срца рана
само српска посред срца жигосана,
Украсе Божјег нам народа страдална
од Крфа, Багдале до Газиместана.
Грађа душе беше то само тесана
да у Цркву може бити узидана.
Рана Сина Твога, због нас поругана,
кроз векове нашим је допуњавана.
Поврати нас живе с распућа Балкана
у храм, где је Твоја икона с три длана.
Заштитнице српског песништва прозвана,
што исцели руку песника Јована,
свака реч љубављу о, надахњивана,
која је у наше књиге посејана,
Ћириловим словом распетим писана,
благодаћу Божјом сва осољавана,
самом Твојом руком беше ужижана
да светли људима свих меридијана.
Не презри ни ову лепту сиротана
приложену Твојој икони с три длана.
Божанствена Свећо с неба укресана,
каквим само мраком би окруживана.
Чуј, обасјај нежно све без преседана
змију испод крша, вука самотана
и црва и мрава, у гори гаврана,
највише човека грехом окована,
и радошћу биће сва твар напајана.
Пирамидо творевине називана,
спаси нас, помилуј, Богорадована,
силом Твоје, Блага, иконе с три длана.
Крине пронађени усред трња врана
од Кога је земља сва умирисана,
ниједном помишљу ружном обајана,
Бога Реч, Тај Мир наш, да родиш призвана,
за ту службу часно храмом васпитана,
анђелским очима никад догледана,
некмоли мислима људским достизана,
сачувај и мене брижно са свих страна,
љубав к Сину Твоме разгори зарана,
благодаћу Твоје иконе с три длана.
О, радуј се, Светим Духом освештана,
Радости светова многоопевана,
Дрво красног Плода Који нам је храна,
Свитку на ком је Реч Божја написана
што безлетно сија изнад свих басана,
прими овај муцај сина покајана,
плод тек послушања нечистих усана,
да и ја вечнујем, без другогa стана,
у радости оног незалазног дана.
Слава Ти због Твоје иконе с три длана.
Аутор: Вукосав Илић
Из првонаграђене збирке НА СВЕТОСАВСКОМ ПУТУ
RSS