Душан Марковић је рођен 15.05.1978. године у Пожаревцу. По звању је дипломирани правник управног права. Основну школу је завшио у варошици Александровац , гимназију у Пожаревцу а правни факултет у Крагујевцу. Током живота радио је разне послове учећи и упознајући људе: физички радник, конобар, бармен, на стоваришту пића, трговац, у кладионици, службеник у општинској управи, професионални управник зграда, лични асистент, у фирми за одржавање зеленила, на постављању оптичких каблова…
То богато животно искуство уз велику љубав према уметности, која је код њега одувек постојала, умногоме је допринело његовом писању прозе и поезије. Највеће богатство које човек може да стекне је прича која се наставља, то је оно што он покушава да преточи у своје речи и стихове.
Овај рукопис за који је добио похвалу на Дринским књижевним сусретима у категорији за прву књигу је почетак који описује све што ће се дешавати у његовим наредним књигама. Као у животу и у причи све се наставља до свог, неког, коначног циља. Човек кроз шуму живота прави свој пут. Приврженост и истрајност су непходни да се пут доведе до краја, а крај је недокучив јер „путеви увек воде некуда, до нечега или некога“.
RSS