Raskorak ponude vlade i zahteva proizvođača hrane!
Posle razgovora u Vladi Srbije krajem 2023.godine, poljoprivrednici traže da u buduće vlast dolazi na razgovore u sela, a ne da oni idu kod njih u kabinete. Jer, mora da se zna ko zbog koga postoji! Vladaje imala svoju priču za poljoprivrednike u kabinetima, ali zahtevi stočara su drugačiji
Branislav Gulan
Dok se tehnička premierka Ana Brnabić hvali se rekordnim agrarnim budžetom, poljoprivrednici sumnjaju u sve, i u obećanih 17.000! Naime, dok premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić tvrdi da je budžet za poljoprivredu rekordan, od 119 milijardi dinara, poljoprivrednici tvrde da i dalje nisu zadovoljni. Predstavnici više od 60 udruženja poljoprivrednika iz cele Srbije, posle više od pet sati sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i drugim članovima Vlade, 26 decembra 2023. godine, kao su istakli učesnici iz tih pregovora, autoru ovih redova, izašli su bez konkretnih rezultata.
To tvrde predstavnici udruženja koja su prisustvovali skupu kada su bili ponižavan i kada im je deljen flajer vladajuće stranke. Oni ističu da ni ovog puta nisu dobili pismene garancije za zahteve sa novembarskih blokada puteva. Posle razgovora u Vladi Srbije krajem 2023.godine, poljoprivrednici traže da u buduće vlast dolazi na razgovore u sela, a ne da oni idu kod njih u kabinete.Jer, mora da se zna ko zbog koga postoji. Vlada je imala svoju priču za poljoprivrednike, a stočari imajudrugačije zahteve.
Potreban novi koncept poljoprivrede
Krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivreda po kome imamo samo 1.200 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum deset hilјada! Problem je i što ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji koja se sad obavlja na 3.488.000 hektara retko kad prelazi ukupnu vrednost od pet milijardi dolara. Ako hoćemo da idemo ka zemljama gde se po hektaru ostvaruje najmanje 25.000 evra, onda mi u prvo vreme moramo postići bar 10.000 evra pa svake godine to povećavati dok ne dođemo bar do 20.000 evra po hektaru. I ukupna vrednost agarne proizvodnje treba da dostigne bar 15 milijaride dolara. To sve može da se dostigne ako primenimo zatvoreni nordijski sistem proizvodnje od njive do trpeze organizovan po zatvorenim zadružnom sistemu. Ali, za to je potrebno da se u u zadruge vrati i prerađivačka industrija. Ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela i biti sirotinja!
Stručnjaci procenjuju da u narednih 15 godina trećina zemljišta neće služiti za proizvodnju hrane. U uslovima kada Srbiji nedostaju goveda i ako se zna da čak tri četvrtine hrane koju trošimo potiče iz zemljišta osiromašenog humusa, domaći agrostručnjaci ponudili nude nekoliko modela razvoja za naredne decenije. Do sada je važilo da je energetski nezavisna zemlja – i ekonomski samostalna! Klimatske promene, nesigurni prinosi, nestabilni lanci snabdevanja, pred ekonomije svih zemalja pored energetske nametnule su i potrebu stvaranja prehrambenog suvereniteta. Postavljeno je pitanje: može li Srbija u uslovima potpuno zatvorenih granica, recimo, to da uradi. Odgovor je – da, može! Zato što proizvodi više nego duplo u odnosu na sopstvene potrebe. Najvažniji zadatak svake države, pa i Srbije, je da osnaži porodice na selu.
Slovenija i Republika Srpska su dobar primer takve prakse. Dodeljivanje, 45.000, odnosno po 20.000 evra mladim poljoprivrednicima koji imaju zelenu diploma, diplomu poljoprivrednog, veterinarskog ili tehnološkog fakulteta, koji su spremni da se odreknu posla u javnom sektoru i koji poseduju svoje zemljište”, objašnjava prof dr Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Kalkulacije pokazuju da Srbiji nedostaje mesa i mleka, đubriva, a sve bi moglo biti zamenjeno zelenišnim ili stajskim. Da nema nafte Srbija bi za potrebe poljoprivrede mogla na 10 odsto postojećih oranica proizvoditi bilje za nedostajući bio-dizel. Srpski domaćin po hektaru sad ima prihod oko 1.200 evra, a holandski i danski 25.000 pa čak i 37.000 evra. Možda bi to i naš domaćin mogao prelaskom sa agrarnog na industrijsko stočarstvo.
Foto: Dnevnik
“Vi kada oberete ili ovršete pšenicu u julu 2024. godine, ta zemlja, a ove god8ine radie se o više od 600.000 hektara, stoji do naredne godine! Ali kao dobro organizovana nacija tovi junad, kao Srbkja sad pomalo, pa zatim proizvodite i tovnu junad, a telad ste proizveli od vaših krava po nekom planu i sistemu i vlsnik sad u sistemu silaže prihoduje do sedam tona silaže i vi u tom domaćinstvu utovite jedno 15 bikova. Dakle, za 15 bikova puta 2.000 evra to je onda 30.000 evra, onda to više nije 1.200 evra po hektaru”, kaže dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Voćari već napredovali…
U Srbiji pojedini voćari već ovih godina zarađuju i do 15.000 evra po hektaru. Nesiguran je plasman, ali i tu postoji rešenje, kao kod proizvođača jabuke u južnom Tirolu. “Gde su proizvođači zapravo akcionari u hladnjačama, gde oni dobiju akontnu cenu u vreme berbe i posle se još u dva momenta isplaćuje i kad se proda, recimo, jabuka onda se deli ta dobit”, navodi profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović.
U svetu su proizvođači odavno vlasnici ne samo prerađivačkih, već i trgovačkih kapaciteta, kao i naučno-istraživačkih instituta. Jer greške su u poljoprivredi najskuplje! Zelena agenda EU smanjuje upotrebu pesticida za pola. Precizna poljoprivreda daje domaćinima rešenje.
“Sad postoji i oko 150.000 dronova koji se u ovom trenutku koriste svetu u agraru, oni su u 2022. godini uradili tretman na preko 100 miliona hektara”, objašnjava Zoran Stojanović iz Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi.
Građani Srbije za hranu izdvajaju skoro dvostruko više nego stanovnici EU!
Na maratonskom sastanku su, pojašnjavaju, stočari, voćari, ratari , ukazivali na različite probleme i predlagali mere kojima država može da im pomogne. Dobili su prezentaciju agrarnog budžeta, koji je pu sumi rekorda iznosi 119 milijadi di nara, što je čak i više od zakonskih pet odsto ukupnog budžeta Srbije za narednu godinu i obećanje da će se sa sastancima o problemima u poljoprivredi nastaviti rasprava.
„Sastanak se završio i dalje smo nezadovoljni, pšenica i soja su ostale nedorečene i tu nećemo ostvariti subvencije od 17.000, nije moglo da se dođe do kompromisa, predlagali smo da se ubace đubrivo ili hemija, rečeno nam je samo deklarisano seme. Ljudi koji su posejali pšenicu sa račnunom moći će da potražuju to“, rekao je Jovan Jovanov iz udruženja ,,Složni Pidikanci’’.
Oglasio se i predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković koji je rekao da nije zadovoljan rezultatom razgovora sa premijerkom Srbije Anom Brnabić jer su na njega poljoprivredni proizvođači pozvani kada je budžet za poljoprivredu za 2024. godinu već „skrojen“, pa su tada bile moguće samo manje korekcije. On je za Betu, posle sastanka predstavnika više od 60 udruženja poljoprivrednika sa Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, rekao da se čulo mnogo predloga i obećanja, a da mnogi od zahteva nezadovoljnih ratara Vojvodine, koji su u novembru devet dana blokirali puteve, nisu precizirani.
„Skrojili su budžet za narednu 2024. godinu i sada su nas pozvali da opipaju puls i vide šta će malo da koriguju. Nismo zadovoljni, prenećemo rezulate razgovora poljoprivrednicima, pa ćemo doneti odluku šta dalje“, rekao je Matković.
On je rekao da je odbijen zahtev ratara da se dodatne subvencije od 17.000 dinara isplate 2023. godine jer je Mnistarstvo poljoprivrede odlučilo da to bude samo za deklarisano seme, a poljoprivrednici nisu imali novca da ga kupe, pa su sejali svoje, sa tavana. Od zasejanih 625.000 hektara pšenicom u jesen 2023 godine čak 5o odsto površina je zauzelo seme ,,tavanka’’. Jer,ratarima je bilo skupo da kupuju kalitetno sortno seme. Jer,k još nisu dobilinovac za svoju proizvodnju. Čim je polovina žitnih njiva zasejana ,,tavankom’’ mora da da se zna da ovo doam’e seme neće doneti rekordne prinose niti ukupno visok rod. Ipak treba reći da će za Srbiju uvek biti dovoljno pšenice. Jer, za njenih 6,6 miliona stanovnika mesečno je potrebno 100.000 tona hlebnog žita, za rezerve je u mirnodopskom vremenu uvek potrebno oko 10 odsto ukupnih potreba i za seme treba oko 150.000 tona. Naravno ako bi povrtari sejali to kvalitetno koje donosi i više prinosa. Dakle, posle žetve pšenice ako bi prosečan prinos bio oko pet tona po hektaru, što može da se ostvari, za Srbiju će ga biti dovoljno već sa 300.000 hektara! Dakle netreba da se brine da li će ga biti dovoljnio za ishranu. Možda zatreba manji deo od oko 30.000 tona kvalitetne tvrde durum pšenice za pobojšanje kvaliteta. Posle razgovora u Vladi, proizvođači ističu da sumnjaju u navode razgovora i odgovora da nisu siguran da li će ta dodatna subvencija biti isplaćena naredne 2024. godine.
Kada je reč o pšenicoi treba istaći da je rekordan rod u Srbiji bio 1991. godine od 3.736.503 tone. Samo da uporedimo da je recimo 2020. godine kada je ovim prostorima vladala Korona 19 požnjeveno 2.873.503 tona, a godinu dana pre toga 2019. godine dobijeno je 2.534.643 tone, ,,hlebnog zrna’’.
Nelogičnosti oko povratka akciza za dizel gorivo
Od 1. januara poljoprivrednici će moći da, prema novom pravilniku koji su doneli ministar finansija i ministarka poljoprivrede – zatraže povrat akcize koju su platili na dizel i biogorivo. Ova mogućnost odnosi se samo na motorno gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, ali to nije jedini uslov. Novi pravilnik je već stupio na snagu n kraju 2023. godine snagu, ali se primenjuje tek od 1. januara 2024. godine.
Propisom je predviđeno da će poljoprivrednici povrat akcize moći da ostvare za najviše 100 litara nafte i biogoriva. Postoji i ograničenje u pogledu površine zemljišta koje se obrađuje. Naime, gledaće se koliko je goriva potrebno za obradu zasejanih ili zasađenih površina zemljišta pod konkretnom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara. Da bi podneli zahtev za povrat akcize, poljoprivrednici će morati da poseduju i fiskalne račune na kojima će – kada je reč o poljoprivrednicima koji su fizička lica – stajati i broj poljoprivrednog gazdinstva, navodi generalni sekretar Udruzenja naftnih kompanija Tomislav Mićović.
Foto: Goran Mulić
Fiskalni račun, precizira se – „mora da sadrži podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti nabavljenih derivata nafte i biogoriva“. „Zahtev za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize, u skladu sa ovim pravilnikom, podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, u online formi, neposredno u okviru softverskog rešenja e-Agrar“, navodi se u pravilniku.
Pravilnikom se propisuje i šta se sve unosi u taj elektronski obrazac zahteva, što između ostalog uključuje i datume i količine kupljenog goriva, kao i brojeve tih fiskalnih računa koji se odnose na konkretnu kupovinu. Unosi se, takođe, i naziv katastarske opštine, broj i površina katastarske parcele zasađene pod odgovarajućom biljnom kulturom za koju je izvršena nabavka derivata nafte i biogoriva za poljoprivredne svrhe i drugi podaci. „Po prijemu zahteva Uprava sprovodi administrativnu kontrolu upoređivanjem podataka sa podacima iz registara i službenih evidencija“, stoji u pravilniku.
Poljoprivrednici imaju pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Ako poljoprivrednik povrat plaćene akcize ostvari na osnovu netačnih podataka, novac će morati da vrati sa zateznom kamatom, a poljoprivredno gazdinstvo mu se stavlja u pasivan status gde neće imati pravo ni na kakve subvencije dok taj novac ne vrati. A, ako u računici pogreši država i vrati mu više novca nego što je trebalo – poljoprivrednik će opet morati da vrati novac sa kamatom, ali nema zabranu na druge subvencije dok to ne učini.
Obećanja i očekivanja
Ukoliko se sve bude sprovodilo u delo, kako je Vlada obećala poljoprivrednicima Strateški cilj države je da će do 2027. godine udeo poljoprivredee u društvenom bruto proizvodu bude od 10 do 14 odsto, navela je ministarka agara Jelena Tanasković. Ona kao da nezna da je onda to karakteristika visoko nerazvijenih zemalja. Jer, recimo nekadašnja članica Jugoslavije, sad članica EU Slovenija koja takođe ima poljoprivredu i da ona u BDP zemlje učestvuje samo sa 1,7 odsto! To je karakteristika visokorazvijenih zemalja.
Dakle, agrar će ove godine u Srbiji imati ukupne subvencije od 119 milijardi dinara. Ali subvencije treba dati samo za one koje su u funkciji, ali ne za sve prijavljene. Dakle iza to je potrebna kontrola. Prve javne pozive za subvencije u 2024. godini zemljoradnici mogu da očekuju od februra do maja. To će im posebno dobro doći jer prolećna setva u Srbiji treba da se obavi baš u to vreme do maja na 2,5 milion hektara. Prema izjavama nadležnih za javnost subvencdije za biljnu proizvodnju biće 18.000 dinara po hektaru do 100 hektara, dva puta više nego 2023. godine, za organsku proizvodnju iznosiće 63.000 dinara za površinu do 20 hektara, a za organsku stočarsku proizvodnju uvećane su za 40 odsto.
Ako je obećano da će stočari 2024. godine dobijati po 40.000 dinara po grlu za kvalitetne mlečne krave, umesto 25.000 dinara koliko je iznosio dogovor ove godine. Premija za mleko je uvećana za četiri dinara po litru, umesto 15 dinara, sada je 19 dinara. Za kvalitetnu priplodnu krmaču po grlu podsticaj će u 2024. goditi biti 18.000 dinara, a bio je 15.000 dinara. Po 10.000 dinara po grlu biće podsticaj za ovce i koze, umesto 7.000 dinara koliko je to bilo do sada. I živinari će ove godine dobiti više novca, pa će za kokoške teškog tipa imati po komadu 100 dinara, za koke lakšeg tipa davaće se po 140 dinara. U svemu tome ministarstvo nije zaboravilo ni pčelare kojim je po košnici subvencija sa 800 povećana na 1.000 dinara. Ali i tu treaba povesti račan da se neplaća za svih milion prijavljenih košnica, jer, dobar deo nij u funkciji, pa treba i to provereiti.
Ako je veroati ministarki Jeleni Tanasković u 2024. godinu Ministarstvo poljoprivrede ulazi bez dugovanja. Pošto su sve subvencije predviđene u 2023. godini, po njenim rečima, navodno isplaćene poljoprivrednicima. Ona ističe da su čak isplaćena i dugovanja iz 2022. godine pa i zaostali novac iz 2021. godine. Sve ovo nam omogućava da sad idemo na održivu poljoprivrednu proizvodnju, transparenta ulaganja i njima unapred poznate subvencije.
U aprilu 2023.godine ministarka je obećala da će se u buduće fokusiati na poljoprivrednike u Vojvodini i na sistem za navodnjavanje i elektrifikaciju polja na ovom području.To su vrene investicije koje će značiti našim poljoprivrednicima, pa je najavila da je plan da se već za prve dve godine njene vladavine realizuje navodanjavanje na novih 103.000 hektara!
U to je teško poverovati da će se ostvariti. Jer, Srbija sad navodanvjanja prema podacima RZS iz 2022. godine samo 54.639 hektara. Tanaskovićeva je 14 ministar agrara u Srbiji od 2000. godine. Svi sudo tada obećavali mnogo više, a ništa nisu uradili. Da je svaki od njih 14 od 2000. godine uradio samo po 10.000 hektara Srbija bi već sad već imala novih 140.000 hektara. Ovo su samo obećanja i očekivanja! U ovo ministarkino obećanje teško je poveroati ako se pogledju zvanični državi podaci o navodnjavanim površinama do početka 2023. godine. Jer, kjoš davne 1077. Godiehnj psoeol završetka gradnej hidrosistema D-T-D, navodnjavati ukupno 510.000 hektara! Nikadase to nije ostvarilo, već je uvek bilo samo obećanje. I tada i sada!
Veća kontrola agrarnog tržišta
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković najavila je da će u 2024. godini prioritet biti veća kontrola i uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Prioritet će biti, kako je rekla, i uređenje rada robne berze tako da primarni proizvođač bude u boljem položaju. Tanaskovićeva je izjavila Tanjugu da poljoprivrednike ove godine očekuje rekordan iznos agrarnog budžeta od 119 milijardi dinara, kao i da će biti raspoređen kroz različite vrste subvencija. Ministarka je rekla je da je 2023. godina bila tržišno turbulentna i da smo bili svedoci potpunog poremećaja evropskog tržišta, kao i da je usled toga došlo do problema sa zalihama poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, što je bio ključni izazov za sektor poljoprivrede u Srbiji u protekloj 2023. godini. „Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede su reagovali izuzetno brzo“, naglasila je Tanaskovićeva i ukazala na to da je svakog meseca postojalo novo „žarište“, novi izazov koji nije bio jednostavan za rešavanje.
„Usled pada cena na evropskom tržištu, mi nismo imali mogućnost izvoza naših proizvoda i došli smo u situaciju dau ponekoj oblasti imamo ogromne zalihe. Prvo što očekujete u ratnim uslovima, mislim na sukob u Ukrajini, bile su nestašice. Mi sad imamo potpuno obrnutu situaciju, prvi put u 2023. godini i to je ono što je bio ključni izazov. Vlada Srbije je stala iza svojih primarnih proizvođača ozbiljnom snagom, ozbiljnim novcem i ozbiljnim reakcijama“, rekla je Tanaskovićeva.
Uvođenje prelevmana, podrška za otkup mleka u prahu za konditore, kao i zaštita tržišta kroz kontrolu uvoza mesa nije bilo lak zadatak, ali kako je dodala ministarka, Srbija je imala jasan cilj i znala je šta hoće, a to je da sačuva svog primarnog proizvođača!?
„Raspodela budžeta je potpuno transparentna, imali smo sastanak sa više od 60 udruženja, predstavili budžet i oni su mogli da daju svoje sugestije i primedbe“, rekla je Tanaskovićeva. Najbitnija sistemska promena u 2023.godini u poljoprivredi bilpo je je uvođenje e-Agrara, kao promena sistema funkcionisanja poljoprivrede u Srbiji, istakla je ministarka. Poljoprivrednici (koji imaju kompjutere i umeju da se služe sa njima jer je njihov prosek godina 65 – primedba autora, a takvih je malo) je da sada imaju kompletan uvid 24 sata u registar poljoprivrednih gazdinstava i u svakom trenutku mogu da se informišu o status svog zahteva za subvencije, objasnila je Tanaskovićeva. Uz pomoć e-Agrara, istakla je ministarka, ubrzan je i proces prijava i isplate subvencija.
Najavila je i oštrije i konkretnije kontrole u 2024. godini kada je reč o subvencijama, odnosno objasnila da subvenciju ne može da koristi neko ko se ne bavi zaista poljoprivrednom proizvodnjom. „Od 1. januara 2024. godine, subvenciju po hektaru za biljnu proizvodnju, neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju ne obrađuju, nego je daju u zakup nekome drugom. Svi vlasnici zemlje moraju da naprave ugovor o zakupu sa onim kome zemlju daju na korišćenje. Izuzetno je važan i ugovor o slobodnoj trgovini koji je Srbija u 2023. potpisala sa Kinom“, naglasila je ministarka i ocenila da je to možda najvredniji ugovor u kom je Ministarstvo poljoprivrede učestvovalo.
Žedne njive
Jer, moraju se stvoriti uslovii za bolji život na selu. Bar približni onima u gradu. To znači moraju na njivama postojati sistemi za navodnjavanje kako bi se proizvodila hrana. A, njih je veoma malo. Zvanični podaci ukazuju da se u Srbiji navodnjava samo 54.639 hektara površina., primedva je autora ovog tekstga. Svet navodnjava oko 17 odsto obradivih njiva, a mi eto, samo 1,5 odsto! Bez vode nema ni dve i tri žetve godišnje koje se promovišu u javnosti.
Kada je posle tri decenije gradnje, 1977. godine izgrađen hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav, dužine oko 960 kilometara sa 22.000 kilometara kanala, prilikom njegovog otvaranja, bramne kod Novog Bečeja, tadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc je najavio da će se navodnjavati čak 510.000 hektara, što nikada nije ostvareno. Odvodnjavanje na million hektara jeste, ali sad više ni to nije u funkciji jer iz kanala treba očistiti oko 15 miliona kubika mulja! Funkcionisalo je sve do 2005. godin dok se kanali nije napunio muljem pa nije višeemogao da prima suvišne vode.Tada su bile u velike poplave. Kada je građen hidrosistem iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Danas da bi se on priveo nameni za njegovu upotrebu, pre svega, plovidbu, treba ga očistiti. Od suviše milja u njemu.
Evo i zvaničnih podataka RPZ da je tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo navodnjavano samo 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (udelom od 1,3 odsto). Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hilj. m3 vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Foto: Arhiva RZS
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Nezadovoljni stočari
I dok se vlast hvali šta je uradila i šta nudi proizvođačima hrane, stočari su i poslednji put kada su bili, 26. decembra 2023. godine, sa skupa i iz zdanja Vlade Srbije, nezadovoljni! Odmah su u javnsoti izneli šta vlast treba da uradi. Jer, u vlasti nisu htele da ih sasluišaju, ne šta žele, nego nisu hteli ni da čuju šta im treba da bi preživeli! Evo i njihovih zahteva koje je izneo predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i član novoosnovane asocijacije, Milija Palamarević iz okoline Knića. Proizvođači mleka u Srbiji osnovali su nacionalnu asocijaciju i od države će tražiti da poveća subvencije za krave sa predloženih 40.000 dinara po grlu na 55.000 dinara, a za junice sa 40.000 dinara na 150.000 dinara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i član novoosnovane asocijacije, Milija Palamarević.
On je još za javnost rekao da je nerazumno da država subvencioniše uvoz junica sa 170.000 dinara, već deset godina. ,,Tražimo da se podstakne domaća proizvodnja junica sa 150.000 dinara, umesto što je Ministarstvo poljoprivrede predložilo 40.000 dinara. Da li je realno i pametno da država podstiče uvoz junica, umesto da stimuliše domaću proizvodnju sa 20.000 dinara manje nego što daje na uvoz’’, upitao je Palamarević. Dodao je da odgoj junice traje tri godine da bi se otelila i bila za mužu i da u tom periodu od nje nema nikakvih prihoda, a da su troškovi izuzetno visoki. On je rekao da stočari traže od države i da se goveda čipuju i iz registra izbaci oko 70.000 „fiktivnih“ krava na koje se dodeljuje subvencija. Ta sredstva bi se, kako je rekao, mogla iskoristiti za povećanje subvencija na domaće krave i junice. Palamarević je kazao da su stočari zadovoljni premijom na mleko od 19 dinara po litru, a da će u slučaju da država odbije njihov zahtev za povećanje subvencija po grlu preduzeti radikalne mere borbe za realizaciju njihovih zahteva.
Poljoprivrednici kada izađu iz kabineta Vlade, ističu kako se među zidovima vlasti, govorilo o nemogućnosti da se sve obrađene parcele registruju u e-agraru zbog neraščišćenih vlasničkih odnosa, što je veliki problem jer su subvencije isplaćene za 1,6 miliona hektara, a u prolećnoj setvi se obrađuje oko 2,5 miliona hektara.
Miroslav Matković, iz okoline Subotice je, 26. decembra 2023. godine naveo da je na sastanku saopšteno da 6.000 gazdinstava još nije dobilo subvencije ili deo od 18.000 dinara po hektaru i da od tog broja 5.000 gazdinstava ima neki problem, a da se za 1.000 još obrađuje dokumentacija. On je još i da je na sastanku obećano da će ratari dobiti kredite sa kamatom od jedan odsto za refinansiranje starih dugova od februara naredne godine, ali nije konkretno saopšteno ko će ih odobravati. Ništa konkretno, kako je rekao, nije dogovoreno ni oko ogromnih dugova na ime neplaćenih doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje.
Vojvođanski ratari, koji su blokadom puteva, naterali državu da krajem novembra prihvati zahtev za razgovor tražili su subvencije po hektaru, umesto 18.000 dinara, 35.000 dinara za 100 hektara.
Ana Brnabić, koja je preuzela vođenje pregovora sa poljoprivrednicima, umesto ministarke Tanaković, tada je obećala da je gorivo bez dela akcize (50 dinara), ali tako da na pumpi Naftne industrije Srbije ipak mora da se plati puna cena i čeka na povraćaj 14 dana. Ipka, to nije slučaj u drugim zemljama u reginu, koje već odavno imaju privilegovanio gorivo za one koji proizvode hranu.
Poljoprivrednici saopštili Vladi kakvu berzu žele
Član UO Inicijative za opstanak poljoprivrednika Danijel Kovačić rekao je da su predstavnicima Vlade saopštili da žele i robnu berzu sa mogućnošću trgovanja robnim zapisima i terminskim ugovorima. Dodao je da od njih očekuju da se to sprovede u praksi. On je posle sastanka u Vladi na kojem su izložili taj zahtev, a jedan je od tri najvažnija zbog kojih su poljoprivrednici traktorima blokirali puteve, rekao da je razgovor o budućem modelu funkcionisanja robne berze bio okviran. „Načelno smo razgovarali o uređenju robne berze da bi preko nje mogli da trgujemo robnim zapisima i terminskim ugovorima, a oni to treba da realizuju„ rekao je Kovačić za Betu.
Dodao je da je na sastanku bilo 15 predstavnika udruženja poljoprivrednika koji su protestovali i da je bilo „pola“ Vlade, od ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković, predstavnika ministarstava trgovine, privrede, finansija, robne berze, Komisije za hartije od vrednosti… „Saslušali su naše predloge i složili se da ima problema u funkcionisanju robne berze i da stanje mora da se menja iz korena. Čak nisu primenljivi ni propisi koji postoje, potrebna je sveobuhvatna reforma’’, rekao je Kovačić i istakao da su predstavnici Vlade obećali da će raditi na pripremi propisa i u tehničkom mandatu kako bi se neki rezultati videli za šest meseci. Naveo je da je problem i nedostatak javnih skladišta i da se njihovi predstavnici ne odazivaju na javne pozive, pošto je pre nekoliko godina nestala roba, a krivica je države što niko nije kažnjen za to. „Od tada ni javna skladišta, ni proizvođači nemaju poverenja jedni u druge, ‘gledaju se preko nišana’, jer država ne daje garanciju ako nestane roba, a najsigurnije je da nešto nestane pod okriljem države, rekao je Kovačić.
Na pitanje da li su poljoprivrednici zadovoljni „istorijskim“ sastankom (kako to vlasti kažu) u Kisaču sa premijerkom Anom Brnabić i ministarskom poljoprivrede Jelenom Tanasković oko ispunjenja njihovih zahteva, Kovačić je rekao da niko nije zadovoljan dok ne vidi šta će od zahteva biti ispunjeno. „Na tom sastanku, 26. Novembra 2023. godine u Kisaču, rečeno je da će Brnabić razgovarati i s drugim udruženjima. Čekaćemo“, naveo je Kovačić.
Poljoprivrednici traže dizel bez akcize, uređenje robne berze, povećanje subvencija sa 18.000 dinara po hektaru na 35.000, povoljne kredite za refinansiranje prethodnih, rešenje problema dugova za neplaćene doprinose na ime socijalnog i penzionog osiguranja i subvencije za odgoj domaćih junica, umesto da se uvoze.
Premijerka je ponudila i dodatnu subvenciju od 17.000 dinara, ali samo za deklarisano seme, radna grupa priprema propise za uređenje berze, a još nije precizirano šta je sa zahtevom za kredite i otpis dugova PIO fondu. Razugovor gde su vlasti nametale svoja mišljenja, trajao je šest sati, a pored predstavnika ratara, prisustvovali su i predstavnici udruženja malina.
Potreban novi koncept poljoprivrede
Krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivreda po kome imamo samo 1.200 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto toga imali minimum deset hilјada! Problem je i ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji koje se sad obavlja na 3.488.000 hekrtara,a retko kad prelazi ukupnu vrednost proizvodnje pet milijardi dolra. Ako idemo ka zemljama gde se po hektaru ostvaruje najmanje 25.000 evra, a mi u prvo vreme moramo postići bar 10.000 evra, pa svake godine to povećavati dok ne dođemo bar do 20.000 evra po hektaru. Tako će i ukupna vrednost agarne proizvodnje za nekoliko puta biti povećana. Ako sve to neruadimo, i ne napravimo preokret, ostaćemo bez sela i biti sirotinja! Bićemo kulučari na sovjim njiama!
Stručnjaci procenjuju da u narednih 15 godina trećina zemljišta neće služiti za proizvodnju hrane. U uslovima kada Srbiji nedostaju goveda i ako se zna da čak tri četvrtine hrane koju trošimo potiče iz zemljišta osiromašenog humusa, domaći agrostručnjaci ponudili su nekoliko modela razvoja za naredne decenije. Do sada je važilo da je energetski nezavisna zemlja – i ekonomski samostalna! Klimatske promene, nesigurni prinosi, nestabilni lanci snabdevanja, pred ekonomije svih zemalja pored energetske nametnule su i potrebu stvaranja prehrambenog suvereniteta. Postavljeno je pitanje: može li Srbija u uslovima potpuno zatvorenih granica, recimo, to da uradi. Odgovor je – da, može! Zato što proizvodi više nego duplo u odnosu na sopstvene potrebe. Najvažniji zadatak svake države, pa i Srbije, je da osnaži porodice na selu. A, po poslednjme popisu u Srbiji u 4.700 sela, bilo je 565.000 takvih porodica. Poljoprivredom se bavi oko 1,4 miliona žitelja Srbije. Nove rezultate čemo znati tek posle saopštavanja rezulta u poslednjem popisu agrara koji je završen pred kraj 2023. godine. Slovenikja i Republika Srpska su dobri primeri prakse u toj oblasti. U Slvoeniji se mladima do 45 godian saroist, koji napištaju državni posao i vraćaju se na roditeljsko imanej koji idu u penziju daje 45.000 evra pomoći za poečtak rada. Sličnoje i u Republci Srpskoj gde se “Dodeljuje 20.000 evra mladim poljoprivrednicima koji imaju zelenu diploma, diplomu poljoprivrednog, veterinarskog ili tehnološkog fakulteta, koji su spremni da se odreknu posla u javnom sektoru i koji poseduju svoje zemljište”, objašnjava prof dr Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Kalkulacije pokazuju da bi Srbiji nedostaje mesa i mleka i đubriva koje bi moglo biti zamenjeno zelenišnim ili stajskim. Da nema nafte Srbija bi za potrebe poljoprivrede mogla na 10 odsto postojećih oranica proizvoditi bilje za nedostajući bio-dizel. Srpski domaćin po hektaru sad ima prihod oko 1.200 evra godišnje, a holandski i danski, dostižu čak 37.000 evra. Mogao bi to i naš domaćin prelaskom sa agrarnog na industrijsko stočarstvo. “Vi kada oberete ili ovršete pšenicu uskoro u junu ili julu 2024. godine, ta zemlja, a ove godine radie se o više od 600.000 hektara, stoji do naredne godine! Ali kao dobro organizovana nacija vi sada proizvodite tovnu junad, a telad ste proizveli od vaših krava po nekom planu i sistemu i sad on u sistemu silaže prihoduje do sedam tona silaže i vi utovite jedno 15 bikova. Dakle, za 15 bikova puta 2.000 evra to je 30.000 evra, onda to više nije 1.200 evra po hektaru”, kaže dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Odmakli voćari!
Razvoju se voće nalazi na oko 193.000 hektara: U agarua se najviše odmaklo u ovoj oblasti jer godišnje se na tim povšrinama ubere od 1,m2 pa do 1,5 miliohna tona roda. U prethdohim godinama bio je i dobar izvoz koji je dostgizao do 800 miliona dolara godišnje. Sad je to znatno manje pa se moraju tražiti i nova tržišta. Nauka je najviše u praksi napredovala baš u ovoj oblasti. Šanse za palsman videle su se u nekadašnejm nesvrtsanom svetu gde se i dalje sećaju Jugoslavije. Iz oko 60 zemalja tog nekad nesvrstanog sveta oko 32.000 ljudi je u vreme nesvrstanosti na prostorima eks Jugslavije, a ponajviše u Srbiji, završilo fakultete i prijateljski su raspoloženi prema Srbiji. Dobar deo njih sad je u svojim zemljama na visokim funkcijama, pa treba sa njima razgovarati, vratiti ta prijateljstva, kako bi oni kupovali tržišne viškove u Srbiji!
U Srbiji pojedini voćari već zarađuju i do 15.000 evra po hektaru. Sad je nesiguran plasman, ali i tu postoji rešenje, kao kod proizvođača jabuke u južnom Tirolu. “Gde su proizvođači zapravo akcionari u hladnjačama, gde oni dobiju akontnu cenu u vreme berbe i posle se još u dva momenta isplaćuje i kad se proda, reicmo, jabuka onda se deli ta dobit”, navodi profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović. U svetu su proizvođači odavno vlasnici ne samo prerađivačkih, već i trgovačkih kapaciteta, kao i naučno-istraživačkih instituta. Jer greške su u poljoprivredi najskuplje! Zelena agenda EU smanjuje upotrebu pesticida za pola. Precizna poljoprivreda daje domaćinima rešenje.
“Postoji oko 135.000 dronova koji se u ovom trenutku koriste svetu, oni su u 2022. godini uradili tretman na preko 100 miliona hektara”, objašnjava Zoran Stojanović iz Asocijacijeza bespilotne sisteme uprivredi. Građani Srbije za hranu izdvajaju skoro dvostruko više nego stanovnici EU!Građani Srbije su prinuđeni da za hranu izdvajaju skoro duplo više iz svog budžeta nego stanovnici EU, dok troškovi stanovanja i režija čine skoro isti deo rashoda kao i žiteljima razvijenih zemalja. To je objavio Demostat, pozivajući se na podatke Eurostata. Novi koncept agrara u Srbiji potreban je i zbog toga de njeni žitelji imaju hranu po cenama kao I oni u EU, zatim da budu konkurentni na svetskom tržištu sa svojim proizvodima.
Srbija među najsiromašnijim zemljama!
U budžetu za ovu godinu neke stavke za poljoprivredu su povećane, neke umanjene, sve to bez zadovoljavajućeg obrazloženja. To je odličan primer slabosti koje Srbija ima u opštem vođenju ekonomskih politika, rekao je za javnost glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević. Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u EU za 2022. godinu još nisu objavljeni, ali godinu dana ranije, 2021. godine, Srbija je po ovom parametru bila znatno ispod najsiromašnijih zemalja EU, Bugarske, ostvarivši BDP po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka, piše Demostat. Time je naša država bila pri vrhu regionalnih nivoa razvijenosti, ispred Bosne, Albanije i za nijansu iznad Severne Makedonije, a ispod Crne Gore. Plastično rečeno, srpski standard je po ovom pokazatelju nešto manji od polovine francuskog standarda, pri čemu je Francuska zemlja koja je najbliže proseku EU. Demostat napominje da ovaj indikator ima svoje slabosti što se najbolje vidi baš na primeru Luksemburga i Irske, dve zemlje čiji BDP po glavi stanovnika drastično odskače od ostalih razvijenih zemalja EU. „Srbija može nekih godina imati nešto veći, a nekih nešto sporiji privredni rast, ali ključni preduslov za trajno pristizanje razvijenijih evropskih zemalja u životnom standardu su kvalitetne institucije.Srbija može nekih godina imati nešto veći, a nekih nešto sporiji privredni rast, ali ključni preduslov za trajno pristizanje razvijenijih evropskih zemalja u životnom standardu su kvalitetne institucije’’ Danko Brčerević.
Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks savezni ministar polјoiprivred eu Jugoslaviji prof dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Ovo s zvanični podaci istraživanja Ekonomskog fakulteta u Subotici. Renta se uzima svake godine sve do danas, samo se nikada to zvanično neprikazuje. Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agara jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto’’.
Branislav Gulan
(Autor je analitičar i piblicista)
RSS