Anđela Milojević iz sela Donji Katun kod Varvarina pravi je borac i u životu i na borilištima. Ova dvanaestogodišnja devojčica je sa 179 medalja i 198 diploma najtrofejnija mlada srpska karatistkinja, a celi život je okružena siromaštvom. Njen otac Zoran kaže da Anđela voli da se bije, tuče čak i dečake, ali samo na borilištima, u školi ne pokazuje koliko je vešta.
Zidovi njene sobe mali su za toliko medalja i diploma koje je Anđela za svojih 12 godina uspela da osvoji.
Karate je počela da trenira sa šest godina, a članica je karate kluba „Shotokan Ći“ iz Ćićevca koji je od njenog sela udaljen oko deset kilometara.
Na treninge nekad idemo pešice, a nekada i stopiramo, jer para za gorivo nema“, kaže njen o tac Zoran Milojević, koji svoje najstarije dete prati u stopu i raduje se uspesima.
Anđela živi u oronuloj seoskoj kući, Zoran (1974) je poljoprivrednik, a majka Tatjana(1986) sezonski radnik u „Hladnjači“ u Ćićevcu. To znači da oba roditelja nemaju sigurne prihode, ali se dovijaju nekako da Anđeli obezbede bar minimum onoga što joj je potrebno. Najčešće ne uspevaju, po Zoranovim rečima Anđeli fali sportska oprema, patike, kimona, drugim rečima sve.
U porodici Milojević živi i Zoranov otac koji je posle preležanog moždanog udara ostao skoro nepokretan.
Mala Anđela ima i dvojicu braće, Aleksandra (11) i Lazara (6), koji se pored nje osećaju zaštićeno, jer znaju da je starija sestra opasan karatista.
Ona ide u šesti razred i škola joj dobro ide, mada „promenljivo“, kaže njen tata, mekad je vrlo dobra, nekad odlična.
Zoran kaže da je imao problema sa kreditima, ali da je uspeo sve da „dovede na nulu“, nije više dužan, pa ove godine planira da ponovo pokrene poljoprivrednu proizvodnju kako bi porodici obezbedio bolje uslove za život. Plan mu je da zasadi papriku i bostan, možda kupi neko grlo stoke, ali „sve ide teško“, objašnjava.
Za pomoć su se obraćali opštini Varvarin, ali su odbijeni jer je karate klub u kome Anđela trenira na teritoriji opštine Ćićevac.
„Kako je sve uspešnija, tako se pojavljuju veći troškovi. Na domaća takmičenja nekako odemo, ali na međunarodna ne možemo. Kako? Nemamo ni pasoše, ni pare“, kaže Anđelin otac.
Po njegovim rečima u oktobru ove godine počinje Svetsko prvenstvo u karateu u Tokiju, a troškovi za Anđelino učešće će biti oko 3.000 evra.
„Mi te pare nemamo“, kaže Zoran Milojević.
Ako želite da pomognete Anđeli, malom, neustrašivom šampionu da i iz Tokija donese neku medalju, javite se Anđelinom ocu Zoranu Milojeviću na broj mobilnog telefona
062 73 06 33.
Srbijavesti.rs
RSS