Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је за РТС да је политичка сарадња две земље на високом нивоу без преседана. Залажемо се за то да се косовски проблем реши политичким путем у оквиру дијалога Београда и Приштине, истакао је Чепурин.
О сусрету председника Русије Владимира Путина и Хашима Тачија у Паризу, ставу Москве о дијалогу Београда и Приштине и предстојећој посети Путина Србији, за РТС је говорио руски амбасадор Александар Чепурин.
Можете ли детаљније да нам кажете како је у Паризу дошло до сусрета Паутина и Тачија?
Знате, на таквим церемонијама има на десетине, стотине кратких контаката. Путин је учтив човек. Поздравља стотине људи које сусреће, размењује са њима неколико речи.
Друго, Путин је био тамо у својству госта. Ми знамо да су Србија, Русија и Француска биле кључне земље у Првом светском рату. Али, та церемонија је била у организацији Француза, а они су позвали оне за које су сматрали да их је неопходно позвати, укључујући и представника непризнате државе Косово. Ту се крије проблем. Обично се мисли да ће се гости понашати културно, тихо и скромно. Али видимо да неки гости то не раде.
Видели смо исту ситуацију и у Њујорку, где су у ходницима УН хватали све људе који су пролазили, покушавајући да са њима почну разговор. Тако је, сетите се, дошло до једног кратког сусрета са Аном Брнабић. Да ли је то било договорено? Да ли је то била специјална операција? Или чиста случајност? Дакле, као што је Ана Брнабић била ухваћена у ходнику у Њујорку, исто то се десило и у Француској.
И проблем је у томе што се представници непризнатих држава позивају на такве догађаје где учествују високи гости. Питање је како се они понашају на тим манифестацијама. Неко их при томе зове из одређених разлога. Али, њихово понашање ствара понекад озбиљне проблеме.
Знате ли о чему су тачно разговарали и колико је трајао разговор?
На ово питање је скоро одговорио Дмитриј Песков. Рећи ћу Вам да ја сваког месеца идем у друге градове. И обично тамо долази до сусрета са десетинама, стотинама људи. И скоро са свима расправља се о нечему, праве се слике. Можеш и да не познајеш те људе, али љубазност диктира да кад те човек моли да са њим размениш пар речи, да то не одбијаш. Мислим да је био исти случај. Озбиљна, суштинска питања се никад не разматрају приликом таквих контаката.
RSS