
Дечак који је волео крофне
Место на крају света постоји. Иако је прилично изоловано, у њему има становника, али и туриста.
Баш ту је живео један дечак који је много волео крофне, али нико их није продавао, нити правио. Он је хтео да их наручи, али би путовале данима до њега и онда вероватно не би биле тако укусне.
Решио је да их покуша направити сам. Први пут су му загореле, други пут је замесио тесто премекано, неког наредног пута је замесио претврдо, уље му се није довољно угрејало, или би ватра била прејака… Тако је дан за даном ређао неуспехе и никако није успевао да направи крофне.
Замишљао је како му се топе у устима.
Зато је био упоран, није одустајао.
Прошло је доста времена и труда, док није дошао и дан када су му крофне коначно успеле. Изгледале су савршено. Сањао их је ноћима и маштао о дану када ће их пробати. Таман када је загризао ту мекану, сочну крофну, те оценио како ништа у животу лепше није ни пробао, слошило му се и пао је.
Родитељи су помислили да је то од силне жеље. Покушали су да га пробуде, али узалуд. Одвезли су га брзо до болнице, где је установљено да дечак има дијабетес. Морао је да живи на инсулину, који се ту, на крају света, плаћао поприлично. Дечак је требао да прима терапију сваки дан. Његови родитељи били су очајни.
Међутим, дечак је смислио план. Имао је рецепт за савршене крофне. Он није смео да их једе, али га то није спречавало да прави крофне другима и приушти им задовољство које није могао себи.
Убрзо се прочуло колико су сласне његове крофне. Људи су му радо плаћали, па је почео да их продаје. Посао се развијао како је крофне пунио кремом и разним џемовима.
Више није имао разлога да се плаши за новац потребан за терапију.
Касније је са родитељима отворио и радњу, где су запослили и раднике, које је обучавао.
Исто као што сте чули за крај света, мора да сте чули за овог необичног дечака који је волео крофне, а никада их није јео. Зато је своју љубав пренео на остале. Искористио је свој таленат и сви су у њему уживали.
Аутор : Слађана Андрић Павловић
RSS