Gotova je prva faza Evrobasketa, a ljubitelji košarke u Srbiji,
kad se sve sabere i oduzme, mogu da budu jako zadovoljni do sada
viđenim.
“Orlovi” su takmičenje završili sa četiri pobede i jednim
porazom, ali ono što više od svega hrabri njihove navijače su
stav i napredak forme, koji su očigledni. Srbija je danas, sasvim
rutinski, pobedila Belgiju sa 20 poena razlike, a partija u tom
meču dobila je pohvale selektora Đorđevića kao najbolja do sada
na šampionatu. Mi bismo dodali i najzrelija do sada na
šampionatu.
Posle dobre pobede nad Letonijom u pomalo “divljoj” utakmici,
usledio je poraz od Rusije. Nije se malo puta čulo “nepotreban
poraz”, jer bi nam makar jedna pogođena trojka ili uobičajen šut
sa penala doneli bar produžetak, ali se ispostavilo da je taj
poraz imao blagotvorno dejstvo na Srbiju. Nije bilo šutiranja
patika, udaranja rukama u zid, očajavanja, teatralnosti, izliva
besa, niti bilo čega sličnog. Igrači su posle toga ostali do
duboko u noć i razgovarali o svemu – o tom porazu, o svojim
igrama, o budućim protivnicima, o greškama, manama,
kvalitetima.
I to je urodilo plodom. Pobeda nad domaćinom Turskom, u prepunoj
i bučnoj Ulker areni, bila je, kako selektor kaže, prava muška.
Mi bismo rekli, pobeda koja šalje poruku: tu smo, živi smo,
zdravi smo i spremniji nego ikad da vas pobedimo. Bilo je posle
trijumfa nad Turcima osmeha, ali nikakve euforije. Igrači su u
razgovoru sa novinarima delovali zadovoljno, ali i zauzeto, jer
su bili u poslu, poslu pobeđivanja.
Nakon toga su usledila dva meča sa autsajderima i rutinske pobede
nad Britanijom i Belgijom. To jeste treća liga evropske košarke i
nećemo sada da se bavimo njima, jer nam ionako ne biste verovali
da to nisu naivne reprezentacije, pogotovo Belgija. Uglavnom,
Srbija je u tim mečevima delovala prilično samouvereno i uigrano,
bez praznih minuta, bez ponavljanja grešaka koje utiču na tok
meča i bez ikakvih oscilacija u pristupu utakmici.
Đorđević i igrači nam stalno pričaju, pa hajde da ih slušamo –
ova ekipa jeste tim, to je njen najveći kvalitet, i to nam stalno
pokazuje. Možda im je trebalo nekoliko utakmica na šampionatu,
ali sada deluje da je Srbija pronašla svoju timsku hijerarhiju.
Kada kažemo “hijerarhija”, ne mislimo na klasično značenje te
reči, da se zna ko šta sme da radi, nego na značenje da je svaki
igrač shvatio otprilike šta može da radi na terenu da bi tim
pobedio. Selektor je govorio i posle prve dve utakmice da,
recimo, Bogdanović mora da se rastereti i da se ne opterećuje
poenima. To je konačno i usledilo – protiv Britanije je imao
sedam skokova i sedam asistencija, a protiv Belgije devet
asistencija. Nisu falili poeni u tim mečevima, a Bogdanović,
ubedljivo prva zvezda ovog šampionata, doprineo je trijumfu
jednom zaokruženom igrom.
To je samo jedan primer. Timski duh Srbije vidi se u svakom
kontaktu medija sa igračima – momci su čvrsto na zemlji,
posvećeni su svom zadatku i vidi se da dišu jedan za drugog, od
prvog do poslednjeg. Cela zemlja se plašila kako će to izgledati
bez sedmorice prvotimaca, bez Teodosića, Raduljice, Kalinića i
drugih, ali posle prvih pet mečeva možemo da zaključimo – to je
to. Ovaj tim Srbije je najbolje što imamo, a sada znamo da i ovaj
tim radi najbolje što zna da će ispuniti svoj potencijal, sa kim
god da bude igrao u nokaut fazi.
I još dve crtice, o selektoru i kapitenu. Đorđević je odavno
pokazao da je vrhunski lider, da apsolutno zna da komunicira sa
igračima i iz njih izvuče najbolje što može. Selektor ima i
sjajan stručni štab (Nikolić, Antonić, Minić) koji se odlično
priprema za svakog protivnika, što se u svakoj utakmici i vidi.
Ne bi trebalo da više postoje skeptici kada je Đorđević u
pitanju, ali ako je bilo preostalih, “Sale nacionale” ih je
ućutkao, jer je pokazao i da znatno oslabljen tim Srbije igra
najbolje što može i da je ravnopravan takmac za medalju.
A kapiten Milan Mačvan zaslužuje samo aplauz i duboko poštovanje.
Znali smo od ranije da je “Maki” ozbiljan igrač i čovek, da je
posvećen sportu, timu i porodici, ali smo sada videli i da je
pravi lider. On izvodi ekipu na zagrevanje, izvodi je i sa
zagrevanja, u stalnoj je komunikaciji sa selektorom, sa kojim
vodi dugačke razgovore, a onda isto radi i sa svojim saigračima.
Mnogi će reći da se zalećem, ali ja ću ovde slobodno konstatovati
da Srbija ima novog lidera.
Prerano je, naravno, podvlačiti konačnu crtu i davati krajnju
ocenu ove generacije Srbije, ali pripremni mečevi i prvih pet
utakmica na kontinentalnom šampionatu nam daju razlog za solidan
optimizam, ali i veliko zadovoljstvo.
RSS