У други круг председничких избора ушли су центриста Емануел Макрон (23,75% гласова) и лидер „Националног фронта“ Марин ле Пен (21,53% гласова). Нешто више гласова има Макрон, који је мање расположен за дијалог са Москвом, али његова победа, по мишљењу експерата, још није осигурана, тј. још увек постоји могућност да у Јелисејску палату уђе Марин ле Пен, која испољава далеко више благонаклоности према Москви.
Руски аналитичари сматрају да ће Макрон, уколико победи у другом кругу, спроводити још оштрију политику према Москви него што то чини актуелни председник Франсоа Оланд.
Кандидат политичких елита
Емунуел Макрон се позиционира као нови човек у политици који избегава традиционалну поделу на левичаре и десничаре, али он је заправо кандидат француских политичких елита, тј. „мејнстрим“ кандидат, изјавио је у интервјуу за „Руску реч“ Јуриј Рубински, директор Центра за француска истраживања Института за проучавање Европе Руске академије наука. Експерт поткрепљује свој став чињеницом да су други кандидати – и левичар Бенуа Амон, и десничар Франсоа Фијон – подржали Макрона после свог пораза у првом кругу.
Макрон је синтетички кандидат који је састављен од различитих политичких делова, тако да подсећа на Лего коцкице, сматра Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета за међународну политику и светску економију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. Емануел Макрон у Француској одговара и социјалистима и центристима, а будући да је глобалиста оријентише се на Вашингтон и Берлин као актуелне центре моћи.
Руски експерт је уверен да ће се Макрон доследно придржавати немачке спољне политике, а политички курс Берлина према Русији је прилично оштар. Због тога је врло вероватно да ће Макрон као председник бити још мање наклоњен Москви од садашњег председника Оланда. Са друге стране, експерти истичу да је Емануел Макрон у суштини технократа и прагматичар, те да ће поступати у складу са својим могућностима, што значи да највероватније неће инсистирати на некаквој свесној радикализацији односа са Русијом.
Ле Пен и статус Француске као велике силе
У сваком случају, очигледно је да односи са Кремљом нису најважније питање за француске политичаре. Како истиче Рубински, разлика између Емануела Макрона и Марин ле Пен се уочава на линији „глобализам-патриотизам“ и „прогресивизам-конзервативизам“.
Суздаљцев другачије дефинише суштинске разлике између ових кандидата. По његовом мишљењу, Ле Пен нуди Француској могућност да се извуче из „јаме која све више увлачи у себе Француску као велику силу“, за коју руски експерт каже да игра све мању улогу на светској политичкој сцени.
Има ли Ле Пенова шансе да победи?
Макрон по свему судећи има више шансе за победу у другом кругу, али аналитичари сматрају да не треба искључити могућност победе лидера „Националног фронта“. Свима је још увек пред очима неочекивани успех Доналда Трампа на новембарским председничким изборима у САД, када су готово сви посматрачи били уверени да ће победити његова супарница Хилари Клинтон.
Руски аналитичари су уверени да ће Марин Ле Пен у случају победе бити прилично дружељубива према Русији. Они подсећају на њену недавну посету Москви и сусрет са руским председником Владимиром Путином. Са друге стране, експерти сматрају да Ле Пенова неће угађати Кремљу, него ће спроводити независну политику.
Постоји неколико фактора који могу утицати на евентуалну победу лидера „Националног фронта“. По мишљењу Рубинског, важна је чињеница да левичарски радикал Жан Лик Меланшон, лидер покрета „Непокорна Француска“ који је учинио највећи пробој у првом кругу избора освојивши скоро 20% гласова, јавно говори како не намерава да подржи ниједног кандидата. Лако се може догодити да његови бирачи подрже Ле Пенову као вансистемског политичара. Експерт истиче да ће Марин Ле Пен свакако добити део гласова који су у првом кругу били дати другим кандидатима, како деснице тако и левице. Треба имати у виду да су крајњи левичари људи „из народних слојева“. „Значајан део социјално рањивих и незадовољних бирача гласа за ’Национални фронт’ у знак протеста“, наглашава аналитичар.
И Суздаљцев указује на то да Ле Пенова има одређену резерву у бирачком телу. Он скреће пажњу на 20% гласача који у недељу нису изашли на бирачка места. Међу онима који нису гласали има и присталица „Националног фронта“. По мишљењу руског експерта, многи од њих могу бити мобилисани у другом кругу.
Особеност понашања тог дела бирачког тела састоји се у томе што они не истичу јавно своје политичке симпатије због репутације коју Марин ле Пен има у француском друштву, али у другом кругу, када политичке страсти достигну врхунац, они ипак могу отићи на бирачка места. Са друге стране, Игор Буњин, шеф фонда „Центар за политичке технологије“, сматра да Ле Пеновој може ићи у прилог то што ће се бирачи наклоњени десничарским снагама уздржати од гласања за центристу Макрона, тако да она може победити захваљујући том апсентизму са десне стране.
RSS